Male boginje – odgovori

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Šta su male boginje?

Morbile su u našim krajevima poznate kao male boginje ili ospice. To je jedna od najzaraznijih virusnih bolesti i spada u osipne groznice. Najčešće pogađa decu i mlade osobe.

Kako se manifestuju male boginje?

Od dana kada osoba „uhvati“ virus do pojave prvih simptoma (obično je to visoka temperatura) prođe desetak dana.

Simptomi su, pored visoke temperature: malaksalost, crvenilo očiju, curenje iz nosa, kijanje i kašalj. Crvene ospice (tačkice) javljaju se nekoliko dana nakon prvih simptoma, prvo na licu, a zatim se šire celim telom. Temperatura može dostići 40,5 stepeni C. Ospice prolaze obično posle 4–6 dana i najčešće ih prati blago perutanje kože i svrab, pa ih pacijenti (najčešće deca) mogu iritirati ili napraviti ogrebotine.

U slučaju da primetite simptome, obavezno se javite lekaru.

Osobe koje su preležale male boginje stiču imunitet i zaštićene su do kraja života.

Komplikacije

Veće komplikacije moguće su kod mlađih od 5 godina i starijih od 20 godina. Teška klinička slika javlja se kod nedovoljno uhranjene dece, sa nedostatkom vitamina, ili kod osoba kojima je imuni sistem oslabljen nekom drugom bolešću.

Male boginje dodatno doprinose padu imuniteta pacijenata, što može potrajeti nekoliko nedelja i razlog je povećane osetljivosti na druge infekcije Komplikacije se javljaju u oko 30% slučajeva: infekcije srednjeg uha, prolivi dehidratacija, zapaljenje pluća, pa čak i slepilo, zapaljenje mozga i panencefalitis (progresivno, najčešće smrtonosno, oštećenje mozga). Moguć je i smrtni ishod ako su komplikacije velike, a lečenje i tretmani neblagoremeni i neadekvatni. U epidemijama, do smrtnih ishoda najčešće dolazi kod mlađe neuhranjene dece.

Rizične grupe

Nevakcinisana deca su najvećem riziku od infekcije i komplikacija, kao i svaka osoba bez imuniteta.

Nepotpuno vakcinisane osobe (bez revakcinacije) i osobe koje nisu vakcinisane i nisu preležale male boginje – takođe lako obolevaju.

Lečenje

Teške komplikacije bolesti izbegavaju se dobrom ishranom, nadoknadom tečnosti i adekvatnim tretmanom hidratacije rastvorima sa elektrolitima, koji se gube prolivom i povraćanjem.

Antibiotici su korisni u slučaju infekcije oka, uha i zapaljenja pluća.

Poslednjih godina je broj obolelih, zahvaljujući vakcimana, drastično smanjen, naročito u razvijenim zemljama, ali u zemljama u razvoju još uvek ima dosta obolelih.

Za lečenje obolele dece u zemljama u razvoju koriste se dve doze vitamina A u toku 24 sata. Vitamin A je dobra prevencija za oštećenja oka i slepilo, a smanjuje i broj mogućih smrtnih slučajeva za čak za 50%.

Prenošenje bolesti

Virus se prenosi putem kapljica kroz vazduh: kašljanjem, kijanjem ili u direktnom kontaktu sa sekretom iz nosa ili ždrela inficiranih osoba.

Vrus je aktivan u vazduhu ili sekretu (predmetima) oko dva sata.

Obolele osobe najzaraznije su od 2 dana pre pojave ospica i 4 dana posle.

Sezone malih boginja

Sezonski, male boginje se najviše šire (epidemije) tokom perioda zima-proleće, kada rasprostiranju doprinose grip, prehlada, kašalj i kijavica.

Čovek je jedini prirodni rezervoar virusa.

Vakcina i imunitet

Redovna imunizacija (vakcinacija) dece u kombinaciji sa masovnim kampanjama imunizacije redukuje obolevanje i smrtne ishode i jedna je od ključnih strategija za odstranjivanje ove bolesti.

Primenom vakcine (MMR) ostvaruje se zaštitni nivo antitela 95% kod dece koja su vakcinisana sa navršenih 12 meseci, pa čak i 98% kod dece vakcinisane sa 15 meseci starosti.

Stručne studije pokazuju da se kod 99% osoba koje su primile 2 doze vakcine u uzrastu nakon navršenih 12 meseci razvio adekvatan imunološki odgovor.

Vakcine indukuju dugotrajan, a možda i doživotni imunitet.

Razlozi za vakcinu

Od 1980. godine, na svetskom nivou otpočela je masovna imunizacija protiv malih boginja, tako da je sa povećanjem vakcinisanih osoba, broj obolelih počeo drastično da pada:

  • godine 1980. u svetu je bilo oko 4.200.000 obolelih, a 2005. godine oko 580.000 obolelih
  • u Americi je 1958. godine bilo skoro 800.000 obolelih, a 2007. godine samo oko 60
  • u Nemačkoj je 2001. bilo oko 6.000 obolelih, a 2009. samo 574
  • u Srbiji je ranije bilo i preko 5.000 obolelih godišnje da bi se poslednjih godina taj broj smanjio do desetak godišnje, s tim što su se 2010. i 2014. javljale epidemije sa oko 100-200 obolelih
  • u zapadnim emljama, kao i u našoj, povremeno se, na dve do pet godina, javlja epidemija, uglavnom kao posledica fluktuacije stanovništva ili nevakcinacije
  • u svetu i kod nas ponovo su akcije (kampanje) da se sva deca obavezno vakcinišu i revakcinišu kako bi se izbegle epidemije i komplikacije usled malih boginja

Podsećanje

Preporuka instituta „Batut“:

Vakcinacija i revakcinacija MMR vakcinom u Srbiji regulisana je „Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima“.

Vakcinacinišu se deca od navršenih 12 meseci života i revakcinišu prethodno vakcinisane dece do navršenih 7 godina starosti.

Svu decu od navršenih 12 meseci života do navršenih 14 godina života koja nisu vakcinisana treba vakcinisati, odnosno revakcinisati.

Minimalni razmak između dve doze vakcine može biti 4 nedelje.

Ostavite komentar

Ostavite komentar