Manja smrtnost srčanih bolesnika
Prema jednom novom istraživanju, u zemljama Evrope zabeleženo je smanjenje broja smrtnih slučajeva od srčanih oboljenja. Autori istraživanja navode da je pad broja pušača zaslužan za to što je stopa smrtnosti niža i dodaju da će se ovaj trend verovatno nastaviti kod mlađih ljudi, uprkos povećanju gojaznosti i dijabetesa.
Vodeći uzrok smrti
Studija Univerziteta Oksford u Velikoj Britaniji utvrdila je da su stope smrtnosti prepolovljene u mnogim zemljama još od ranih osamdesetih godina, iako je koronarna bolest srca i dalje vodeći uzrok smrti širom Evrope.
Najveći pad stope smrtnosti od srčanih bolesti u poslednjih 25 godina zabeležen je u sledećim zemljama:
- Danska, pad od 72%
- Holandija, pad od 71%
- Švedska, pad od 66%
- Velika Britanija, pad od 64%
- Malta, pad od 57%
Međutim, bilo je značajnih odstupanja između pojedinih zemalja, kao i dokaza o nepromenjenom stanju, pa čak i povećanju smrtnih slučajeva od bolesti srca među pojedinim starosnim grupama u određenim zemljama.
Izuzetak od ovih značajnih smanjenja zabeležen je među muškarcima u Litvaniji (gde je koronarna bolest srca uzrok skoro 30% svih smrtnih slučajeva u poređenju sa 17% u Velikoj Britaniji), Mađarskoj, Letoniji i Poljskoj, gde su smanjenja bila mala i nisu statistički značajna, kao i u Rumuniji, gde je zabeležen mali, ali statistički značajan porast. Što se žena tiče, neznatna smanjenja su pronađena u Grčkoj, Mađarskoj, Litvaniji, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj.
Faktori rizika
Istraživač dr Melani Nikols navodi u saopštenju: „Za mali broj zemalja postoje dokazi da se opadajući trend usporava, uključujući osobe mlađih starosnih grupa, verovatno zbog povećanja faktora rizika kao što su gojaznost i dijabetes. Međutim, jasno je da su ove zemlje u manjini.“
Dr Nikols ističe da bi rezultati mogli biti pod uticajem razlika u načinu zapisa i čuvanja zdravstvenih podataka u različitim zemljama. Pored toga, istraživači nisu bili u mogućnosti da se pozabave bilo kojim od razloga razlika između zemalja, kao i da utvrde vezu između ovih rezultata i mogućih uzroka unutar određene zemlje.
Reakcije
Sajmon Gilespi, izvršni direktor Britanske fondacije za srce, kaže da smanjenje smrtnosti od srčanih oboljenja može biti poboljšanje, ali da smo i dalje užasno daleko od toga da možemo odahnuti. Činjenica je da je broj srčanih bolesnika i dalje veoma velik, a samim tim je i broj smrtnih slučajeva relativno velik, iako je u opadanju.
„Samo u Velikoj Britaniji više od dva miliona ljudi bori se sa koronarnim bolestima i dok naš naučni rad u laboratorijama unapređuje prevenciju i negu i tako pravi veliku razliku, u pitanju je i dalje preveliki broj ljudi“, kaže on.
„Posle tako brzih i dalekosežnih reformi našeg sistema zdravstvene zaštite, sada je od vitalnog značaja da političari i lekari ne gube iz vida činjenicu da je koronarna bolest i dalje krivac za najveći broj smrtnih slučajeva. Moramo da nastavimo sa naporima kako bismo bili sigurni da niko neće umreti prerano od bolesti srca“, zaključuje Gilespi.
Napomena
Ovim istraživanjem obuhvaćene su zemlje zapadne Evrope, dok se, osim Rumunije, zemlje u našem okruženju ne pominju. Verovatno smo daleko od ovih rezultata, jer se kod nas broj bolesnika sa kardiovaskularnim problemima povećava (ionako je veliki), a teška materijalna situacija znatno otežava efikasnost lečenja obolelih.
Treba imati svest o uzrocima kardiovaskularnih bolesti. Preventiva je najvažnija: zdrave životne navike (nepušenje, manja gojaznost, manje stresa, fizička aktivnost…) najbolji su način za smanjenje broja obolelih, a zdravstvena preventiva i materijalna sredstva poboljšavaju efikasnost lečenja.
Podsećamo da je redovan odlazak lekaru jedan od važnih preduslova da se srčane bolesti “otkriju na vreme”, a da je za obolele najvažnije redovno uzimanje terapije, ponašanje u skladu sa stepenom “svoje bolesti” i redovna kontrola.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.