Metabolički sindrom – šta je to?

Udruženost metaboličkih poremećaja i kardiovaskularnih bolesti poznata je od četrdesetih godina prošlog veka. Osamdesetih godina prošlog veka ova udruženost postaje mnogo jasnija i definiše se terminom metabolički sindrom (sindrom X ili dismetabolički sindrom), što predstavlja kaskadu udruženih faktora rizika za nastanak bolesti krvnih sudova.

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Bez obzira na blage razlike u definiciji metaboličkog sindroma, sve dosadašnje klasifikacije ovog poremećaja podrazumevaju da je metabolički sindrom u osnovi promena koja dovodi do ateroskleroze krvnih sudova i to pre svega na krvnim sudovima srčanog mišića. Koronarne arterije (krvni sudovi koji obezbeđuju ishranu srčanog mišića) izloženi su riziku od suženja lumena ukoliko je povećan nivo holesterola u serumu, što dovodi do stvaranja taloga u zidu krvnog suda, tzv. plaka, koji raste ka unutrašnjosti krvnog suda.

Ukoliko se lumen sužava, arterije ne obezbeđuju dovoljan protok kiseonika kroz krvne sudove, što uzrokuje bol u predelu srca pri povećanoj potrebi mišića za kiseonikom. To se obično dešava pri fizičkom naporu, a bol se naziva angina pektoris. Infarkt srčanog mišića nastaje pri pucanju plaka (nataloženog depoa holesterola), što dovodi do potpunog začepljenja krvnog suda.

Faktori rizika za nastanak srčanih bolesti su: cigarete, visok krvni pritisak, šećerna bolest, porodična anamneza o postojanju srčanih bolesti kod srodnika prve linije, gojaznost i postojanje promena na perifernim arterijama (najčešče su to arterije donjih ekstremiteta). Osnovnu karakteristiku metaboličkog sindroma čine insulinska rezistencija, povećan krvni pritisak, povećana vrednost holesterola, povećan rizik za stvaranje tromboze. Pacijenti često imaju prekomernu telesnu težinu ili su gojazni.
Insulinska rezistencija odnosi se na sposobnost ćelija da odgovaraju na delovanje insulina, koji obezbeđuje ulaz glikoze iz krvi u mišićne ćelije i druga tkiva. Pri postojanju ovog poremećaja, pacijenti obično u prvoj fazi poremećaja imaju normalan nivo šećera u krvi i povišene vrednosti insulina, što doprinosi nastanku povećanog krvnog pritiska i ubrzava razvoj ateroskleroze, a tokom vremena nastaje i prava šećerna bolest.

Da li imate metabolički sindrom?

Prema ATPIII klasifikaciji, metabolički sindrom imate ukoliko imate pozitivna tri faktora rizika od navedenih pet:

  • obim struka muškaraca veći od 102 cm, a kod žena veći od 88 cm
  • trigliceridi veći od 1,9
  • HDL holesterol manji od 1,1
  • glikemija veća od 5,5
  • krvni pritisak 135/85 ili veći
Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • Jelena Rebić

    Pošto imam ovaj sindrom, pitanje je šta mogu da uradim da on nestane? Ne vidim da mi se značajno smanjio obim struka, iako sam oslabila 10 kilograma. Smanjila sam „body mass index“ za 9 poena. U teretanu idem svaki drugi dan. Ima li još nešto što bih mogla da uradim?

Ostavite komentar