MMR vakcina i male boginje

Ovih dana male boginje pojavile su se i širom SAD, pa su postale i jedna od glavnih tema rasprava. Zdravstveni radnici pozvali su sve koji iz nekih razloga nisu vakcinisani ili revakcinisani da se, ako žele, vakcinišu protiv ove veoma zarazne bolesti. I u Americi se opet vode polemike o vakcini MMR (vakcina koja štiti od malih boginja, zaušaka i rubeole), jer neki pronalaze nove razloge za strah od nje.

U kasnim devedesetim godinama prošlog veka, pojedini roditelji izbegavali su da vakcinišu svoju decu MMR vakcinom zbog „zloglasne studije“ koja je povezivala vakcinu sa autizmom. Kasnije je ova studija potpuno diskreditovana, ali je problem, kao i u novinarstvu, to što demanti vesti mnogo manje ljudi pročita ili zapamti. U međuvremenu je na desetine medicinskih studija pokazalo da vakcina MMR nema veze sa pojavom autizma kod dece.

Mnogi bi trebalo najzad da poveruju u vakcinu MMR, pošto se i Udruženje za lečenje autizma (Autism Speaks) pridružilo ekspertima u apelu upućenom roditeljima da vakcinišu svoju decu.

Međutim, u medijima su nedavno iznesena još dva argumenta protiv vakcine MMR:

1. Da li vakcina štiti od svih vrsta malih boginja?

Pojedini tvrde da vakcina nije dobra jer štiti samo od A tipa malih boginja, a ne štiti od tipa B malih boginja.

Ova ideja zasniva se na nekim delovima istine, tako da obmanjuje ljude. Postoje različiti sojevi virusa. Od 1990. godine registrovano je 19 različitih sojeva, prema podacima Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Istina je i da vakcina štiti od A soja malih boginja, dok trenutno postoji najmanje devet slučajeva soja B3.

Neinformisane osobe (blago rečeno) povezuju male boginje sa gripom. Sezonski virusi gripa toliko se menjaju svake godine, pa se svake godine moraju menjati i vrste vakcina protiv gripa. Na taj način se organizam i imuni sistem priprema za borbu protiv cirkulišućeg soja gripa.

Nasuprot gripu, virus malih boginja ne menja se suštinski tokom vremena. Istraživanja su dokazala da kada organizam (imuni sistem) primi jednu vrstu vakcine, ona štiti telo od svih tipova virusa. „Vakcina protiv malih boginja štiti od svih sojeva malih boginja“, kaže dr Andrea Beri, docent na Univerzitetu u Merilendu, u Centru za razvoj vakcine, u Baltimoru.

2. Da li osoba vakcinisana vakcinom protiv malih boginja može da inficira nevakcinisane osobe?

Ovo je još jedna vest o kojoj se raspravljalo i razgovaralo na društvenim mrežama i blogovima. Pronela se tvrdnja da oslabljeni živi virusi koje sadrži vakcina (i koji služe da ojačaju imunitet) mogu izazvati kod ljudi infekciju koja im omogućava da bolest prenesu drugim osobama.

Dr Vilijam Šafner, specijalista za infektivne bolesti na Univerzitetu Vanderbilt u Nešvilu, smatra da to nije tačno: „Virus vakcine (oslabljeni virus) može se ponekad, ali veoma retko, preneti na druge ljude, ali on im daje zaštitu, a ne bolest.„

Stručnjaci kažu da je ovako nešto teorijski moguće, ali u stvarnosti vrlo malo verovatno. Sa druge strane gledano, i ako bi se to dogodilo, bilo bi dobro, jer bi se tako „posredno vakcinisala i druga osoba“. Teorijski, osoba na koju bi se preneo virus vakcine, dobila bi zaštitu, a ne bolest (male boginje) i verovatno ne bi ni znala šta se desilo jer ne bi ni imala simptome.

Drugi stručnjaci kažu da su ovakve vrste i mogućnosti infekcija toliko retke da su više zasnovane na teoriji.

Dr Betina Bankamp, mikrobiolog u Centru za kontrolu i prevenciju bolesti, kaže da joj nisu poznati slučajevi da su „nedavno vakcinisani ljudi širili bolest“.

Napomene

Opasno postaje širenje alarmantnih vesti preko društvenih mreža, na njih se lako naseda, bez provere da li su prave ili lažne i da li su došle od laika ili od stručnjaka. Ljudi su, nažalost, skloni da poveruju mišljenjima o nedostacima vakcine MMR dobijenim od nestručnih osoba, a ne slušaju šta kažu lekari, imunolozi, stručnjaci za infektivne bolesti, farmaceuti…

Uvek će postojati pojedinačni slučajevi komplikacija za svaku bolest, svaki lek i svaku vakcinu, ali brojke govore da su lekovi i vakcine spasli na hiljade (milione) života.

Podsećamo da su ranije harale bolesti kojih sada, zbog lekova i vakcina, skoro da nema: kuga, difterija, male boginje, velike boginje, zauške, tuberkuloza, sifilis, lepra, trbušni tifus, meningitis…

Zato o svom zdravlju i zdravlju svoje dece pitajte lekara, a ako „baš ne verujete“, kupite bolji lek ili bolju vakcinu na zvaničnom i proverenom mestu, a ne „na crno“ ili sa isteklim rokom upotrebe.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.