Nepotrebno uzimanje aspirina

Mnogi Amerikanci svakodnevno koriste male doze aspirina, neki i neprimereno, u nadi da će sprečiti srčani ili moždani udar.

Istraživači su ustanovili da skoro 69.000 odraslih Amerikanaca koristi aspirin dugoročno, a oko 12% verovatno ne bi trebalo da ga koristi. „To je zato što su njihovi rizici za srčani udar ili šlog manji od rizika od svakodnevne upotrebe aspirina“, rekao je dr Ravi Hira, vodeći istraživač i kardiolog na Bajlor koledžu u Hjustonu.

Činjenice su da pacijentima koji su imali srčani ili moždani udar, niske dnevne doze aspirina mogu smanjiti rizik od ponovnog udara. Stvari su komplikovanije za ljude koji nisu imali udare, jer pojedinci od aspirina mogu imati i negativne zdravstvene posledice.

Aspirin nije lek bez rizika i može izazvati ozbiljna krvarenja ili hemoragijski moždani udar (krvarenje u mozgu). Ove tablete se mnogo reklamiraju, jeftine su i lako dostupne, pa mnogi ljudi i nesvesno odbacuju rizike od krvarenja.

Ideja o tome da aspirin štiti srce jednostavnim uzimanjem pilule, mnogim ljudima je primamljivija nego promena stila života.

Dr Ravi Hira smatra da mnogi Amerikanci nepotrebno koriste aspirin, i to je izneo u internet izdanju „Journal of the American College of Cardiology“.

Rezultati su zasnovani na medicinskoj dokumentaciji oko 68.800 američkih kardioloških pacijenata sa visokim krvnim pritiskom koji nemaju dijagnozu „bolest srca“.

Generalno gledano, 12% pacijenata imalo je nepotrebno propisan aspirin, jer su njihovi rizici od srčanog ili moždanog udara bili mali i nisu opravdavali dugoročno korišćenje aspirina.

Prema smernicama Američkog udruženja za srce, aspirin se preporučuje pacijentima koji imaju 6% ili veći rizik od srčanog ili moždanog udara tokom naredne decenije. Lekari bi trebalo, pre preporuke za aspirin, da vode računa o rizicima od krvarenja, ali i o starosti pacijenta, dijabetesu, krvnom pritisku, holesterolu i pušačkim navikama.

Navodi se da pacijenti koji imaju problema sa želucem, imaju i do tri puta veći rizik od gastrointestinalnog krvarenja nego osobe koji nikada nisu imale čir.

„Često se dešava da je rizik od krvarenja veći od rizika od srčanog udara ili šloga„, rekao je dr Valentin Fuster, kardiolog i profesor medicine na jednom medicinskom fakultetu u Njujorku. On nije bio uključen u studiju, ali ističe da mnogi pacijenti ne treba da koriste aspirin nego neki drugi lek za dijabetes, krvni pritisak ili holesterol.

Istraživači podsećaju da neki pacijenti treba da se brinu o sebi i da vežbaju, paze na ishranu i ne puše – ne da posežu za aspirinom.

Žene i mlađi muški pacijenti češće koriste aspirin neprimereno nego starija populacija, tvrdi se u studiji. Postoji verovatnoća da je ukupna stopa „zloupotrebe“ aspirina čak i veća, zato što mnogi ljudi mogu svakodnevno da kupuju i uzimaju aspirin bez preporuke lekara, a istraživanjem su bili obuhvaćeni samo „kardiološki“ pacijenti

Američka agencija za hranu i lekove nedavno je organizovala kampanju kako bi se ljudi edukovali da je aspirin dobar za pacijente koji su već imali srčani ili moždani udar, ali ne da bi se sprečio prvi srčani ili moždani udar. Iz agencije napominju da preporuke za i protiv aspirina ne mogu da se odnose na sve, već zavise od sveukupnog zdravstvenog stanja pacijenta.

Upozorenja

Dr Ravi Hira ističe da je važno razgovarati sa svojim lekarom o tome da li početi sa uzimanjem malih doza aspirina, čak i ako pacijent misli da su mu izgledi za srčani udar ili šlog visoki.

Ove napomene važe i za nas: pre nego što vam neko savetuje aspirin, pitajte lekara, jer on mora da proceni vaš rizik od kardiovaskularnih bolesti, ali i rizik od krvarenja.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.