Osteoporoza u postmenopauznom periodu

Osteoporoza je stanje u kom je smanjena čvrstina koštane mase zbog promene mikroarhitekture kostiju usled istanjenja finih gredica koje daju čvrstinu kostima, te dolazi do preloma pri najmanjim povredama, tj. bezazlenim padovima.

Foto: Foundry/Pixabay.com

Foto: Foundry/Pixabay.com

Osteoporotične frakture najčešće su u žena starijih od 60 godina i muškaraca starijih od 70 godina. U zapadnim zemljama godišnje se troše milijarde dolara za bolničko lečenje pacijenata sa prelomom kuka, a dve trećine pacijenata nakon ovakvih povreda nije sposobno za samostalan život.

Najčešći prelomi zbog osteoporoze jesu prelomi podlaktice i kičmenih pršljenova. Da li ima promena na kičmenim pršljenovima – žena može sama da zaključi na osnovu promena svoje telesne visine. Ukoliko primeti da se posle menopauze smanjuje više od 2 cm godišnje, to znači da su njeni pršljenovi osteoporotični i treba da potraži pomoć lekara.

Dve trećine žena u postmenopauznom periodu sklono je nastanku osteoporoze, posebno ako je majka imala osteoporozu, ako nisu bile fizički aktivne u mladosti, ako konsumiraju alkohol, više od dve kafe dnevno, ako su pušači, ili koriste lekove koji nepovoljno deluju na čvrstinu kostiju (posebno lekove koje koriste bolesnici sa bronhijalnom astmom).

Iako se veoma često govori o tome da je osteoporoza „tihi kradljivac“ jačine kostiju i da nema bolova, pacijenti obično osećaju bolove u leđima, čemu se najčešće ne pridaje posebna važnost.

Danas se dijagnoza osteoporoze postavlja veoma jednostavno, aparatima koji mere čvrstinu koštane mase. Snimanje se zove denzitometrija (DXA), i može se proceniti lumbalna kičma, kuk, ili ceo skelet. Rezultat tog snimanja ukazuje na rizik od preloma u odnosu na zdrave osobe. DXA rezultat T = –2.5 – ukazuje na to da osoba ima četiri puta veći rizik da napravi prelom od osobe istog životnog doba koja ima T = +1.0, ili rezultat T = -4.0 ukazuje na 16 puta veći rizik za nastanak preloma.

Terapija osteoporoze podrazumeva uzimanje lekova koji smanjuju razgradnju koštane čvrstine i zavisi od životnog doba pacijentkinje. Kod mlađih osoba koje su ranije ušle u menopauzu preporučuje se primena hormonske terapije. Ukoliko je osoba starija od 60 godina, neophodna je primena tzv. bisfosfonata, vitamina D i kalcijuma, kao i vežbi koje imaju cilj da ojačaju mišiće, uspostave koordinaciju pokreta i smanje rizik od padova.

Radi sprečavanja padova, sprovodi se bezbroj mera, posebno kod starijih osoba: udobna obuća po kući i na ulici koja čvrsto fiksira stopalo (ne papuče!), dobro osvetljenje prostorija, uklanjanje staza i malih tepiha koji mogu biti uzrok saplitanja, nošenje sunđerastih omotača kukova koji ublažavaju udarac pri padu.

Srodni članci:

 

Pogledajte komentare (3)

3 komentara

  • B. Petković

    Članak je odličan. Savetuju više kretanja, vežbi, ali je to sve bolno. U mom slučaju postoji još jedna dodatna komplikacija koja mi onemogućava rad svih tih vežbi i kretanje. Operisala sam štitnu žlezdu. To je najveći problem sa kojim se susrećem u svom okruženju, jer kad mi dele savete, zaboravljaju da nemam štitnu žlezdu.

  • Ljiljana Đorđević

    Dobar tekst. Ja imam -2,2 i dobila sam da pijem vitamin D i kalcijum. Imam 47 godina, nemam menstruaciju već dve godine i ne bih uzimala hormonsku terapiju. Moja majka ima osteoporozu.

  • Nena Perić

    Članak je odličan. Konstatovana mi je osteopenia. Po lekaskoj preporuci koristim „Bonvivu“ i svakodnevno Ca citrat, vitamin D (600 jedinica) i jogurt (300 Ca jedinica). Molila bih za iskustva drugih žena u vezi sa ovom temom.

Ostavite komentar