Pad šećera u krvi (hipoglikemija)

Koncentracija nivoa šećera u krvi održava se u relativno bliskim vrednostima normalnog opsega (3,4-5,2 mmol/l) zahvaljujući kompleksnom sistemu međusobnih veza između moždanih ćelija, telesnih tečnosti i ćelijskih mehanizama.
Funkcija ćelija centralnog nervnog sistema (CNS – mozak) veoma je zavisna od koncentracije šećera koji se nalazi na nivou ćelijskih membrana ili u cirkulaciji. Poznato je da pad šećera u krvi dovodi do osećaja neodoljive gladi, što je direktno povezano sa signalima koji odlaze iz ćelija CNS i daju signal za oslobađanje glikoze iz depoa u kojima se ona nalazi u vidu glikogena (jetra i bubrezi).
Neophodan izvor energije za druga tkiva (skeletne mišiće, srčani mišić, nadbubrežnu žlezdu i druga tkiva) predstavljaju masne kiseline, koje nastaju razgradnjom masti, a na taj način organizam štedi i koristi glikozu samo za ćelije CNS. Kontraregulatorni odgovor hormona koji reaguju na pad šećera u krvi jesu: insulin i glukagon (hormoni gušterače), kateholamini (hormoni srži nadbubrežne žlezde), kortikotropin i kortizon (hormoni kore nadbubrežne žlezde) i hormon rasta (hormon hipofize).
Najčešći uzroci hipoglikemije mogu se podeliti na osnovu nivoa insulina u krvi nakon dvanaestočasovnog gladovanja:

  1. Hipoglikemije našte sa povećanom koncentracijom insulina – uzrokovane su najčešće neadekvatnom terapijom pacijenata koji imaju šećernu bolest (velika doza insulina, ili neadekvatan obrok nakon primljenog insulina, ili neadekvatna fizička aktivnost nakon primenjene doze insulina ili oralnih hipoglikemika)

  2. Hipoglikemije našte bez povećane koncentracije insulina – nastaju kao posledica oštećene funkcije jetre, bolesti nadbubrežne žlezde, prekomernog korišćenje alkohola, nepankreasnih tumora.

  3. Hipoglikemije nezavisne od stanja gladi najčešće su posledica poremećaja sekrecije insulina zbog poremećenih signala u ćelijama pankreasa, ili su posledica poremećaja enzima koji učestvuju u transportu insulina.

Hipoglikemija može da nastane naglo zbog brzog pada šećera u krvi i tada je praćena određenim simptomima:

  • iznanadna pojava gladi
  • obilno znojenje
  • drhtavica
  • nervoza
  • nepovezan govor ili čudno ponašanje
  • ubrzan rad srca

Hronične hipoglikemije su sa blažim kliničkim simptomima i sam pacijent primeti da se kada uzme šećer i vodu, bolje oseća. Budući da hipoglikemije stvaraju nepovratna oštećenja na ćelijama mozga, neophodno je prepoznati simptome i reagovati brzo nadoknadom šećera u krvi.
Ukoliko je bolesnik svestan, dovoljno je da popije zaslađenu tečnost (voćni sok i slično); ukoliko je bez svesti, treba mu namazati sluzokožu usta medom ili koncentrovanim rastvorom šećera. U svakom slučaju, česte hipoglikemije zahtevaju detaljno kliničko ispitivanje.

4 komentara

  • Snežana Radovanović

    Ja imam pad šećera u krvi i znam kako to izgleda. Hvala na lepom objašnjenju, samo bih htela da znam da li postoji neki lek za takav šećer. Unapred hvala.

  • Dragana Dangubić

    S obzirom na to da sam dijabetičar 40. godina života, mnogo toga sam proživela, ali najbolje je ipak kada sami sebe testiramo i otkrivamo razloge bolesti. S dijabetesom se živi do 101! Uz dobru kočnicu i samokontrolu. S poštovanjem.

  • Mirko Mileski

    Hvala Krstarici i hvala prof. Drezgić na lepom napisu koji otvara prostora i za lečnike i pacijente.

  • Jasna Ziramov

    Pošto imam ovih komplikacija hvala vam na objašnjenju, jer retko koji doktor pacijentu objasni šta je i kako.

Ostavite komentar