Polenska alergija

Proleće je konačno tu, a uz proleće dolazi i polen, pa za osobe sa alergijom nastaju problemi. Neki se pitaju da li dužina i jačina zime, tj. hladnog vremena, utiče na polenske alergije. Bez obzira na oštru zimu, prema rečima stručnjaka, situacija je ista. Predviđanje količine polena u vazduhu i njegove snage u stvari je igra pogađanja, kažu alergolozi.

„Nažalost, mi zaista ne možemo reći šta će se desiti u proleće bez obzira na to kakva je zima bila“, kaže Šeri Farzan, alergolog. „Prošle godine, svi su mislili da će zimski polarni vrtlog izazvati prolećni polenski vrtlog, ali tada bije bilo ništa gore nego obično.“

Znamo da vreme ima veliki uticaj na polenski prah, pa tako kiša često, na kratko, olakšava simptome alergije. Dok kiša pada, „spere se“ veći deo polena, pa on ne može da se rasprši na povetarcu.

Sa druge strane, više kiše i snega preko zime i u jesen, stvara više vlage, doprinosi bujanju drveća i biljaka u proleće, pa je onda veća verovatnoća da će biti i više prolećnog polena.

Kada zimske temperature počnu da padaju, polen počinje da se širi, a simptomi alergije počinju da se pojavljuju. Alergijske sezone delimično zavise od temperature, pa kada su zime toplije, obično drveće ranije cveta i polen se pojavi ranije.

„Polen globalno postaje sve veći problem, jer, u proseku, vreme postaje sve suvlje i toplija“, kaže dr Stenli Fineman iz Atlante. Fineman smatra da je veća verovatnoća da će u krajevima koji su jako pogođeni snegom i kišom tokom zime, drveće više cvetati i da će biti više polena. Ipak, to ne znači da će osobe sa alergijom na polen imati više problema.

Količina polenskog praha u vazduhu zavisi od mnogih drugih faktora u okruženju. U ruralnim područjima, sa više stabala, stanovnici mogu da očekuju više polena nego u regionima sa manje drveća. Planinske oblasti generalno imaju manje polenskog praha, kao i priobalna područja, gde vetar često raznosi polen.

Obično najviše polena ima od hrasta, oraha, duda i nekih trava, ali sve zavisi od razvoja vremenskih prilika i promena perioda hladnog i toplog vremena. Nekim biljkama jedna vrsta temeraturnih promena pogoduje za cvetanje, drugima ne. Obično u višim predelima sezona alergija može malo kasniti zbog dužeg zimskog perioda. Iskustva govore da posle blage zime i ranog proleća, alergijska sezona počne ranije, a kada je suša, polena ima manje u vazduhu.

Šta god bilo sa zimom i prolećem, alergijske probleme ne stvara samo polen sa drveća već i trava i cveće. Drveće obično počinje sa cvetanjem u proleće, a razne trave kasnije, tokom proleća i leta, da bi pri kraju leta postali aktivni ambrozija i drugi korovi. Ambrozija i korov stvaraju alergijske probleme obično od kraja leta do oktobra.

Zaključak

Na osnovu ranijih iskustava i raznih istraživanja, teško je napraviti dugoročnu ili srednjoročnu prognozu za osobe alergične na polen. Prognoze za polen i alergiju uglavnom mogu biti kratkoročne, u zavisnosti od očekivanih prognoza temperature, kiše i vetra.

Osobama koje su alergične na polen ostaje da vode računa o koncentraiji polena u vazduhu, a to mogu pratiti putem interneta. Takve osobe treba da izbegavaju izlaske napolje u toku dela dana kada je koncentracija polena najveća i da redovno koriste propisanu terapiju.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.