Polovina pacijenata uzalud se leči antibioticima

Od sto bolesnika, koji su ovih prvih jesenjih dana zbog bolova u grlu, kašlja ili temperature uzeli antibiotik na svoju ruku ili su ga čak dobili od svog lekara, polovina nema ni infekciju ni infektivnu bolest, koje bi opravdale uzimanje ovih medikamenta. Ovo upozorenje stiže od infektologa i predsednika Srpskog udruženja za antimikrobnu hemoterapiju prof. dr Mijomira Pelemiša. On je na upravo završenom kongresu infektologa Srbije upozorio gde nas može dovesti neracionalna upotreba ovih dragocenih lekova.

– „Ljubav” prema antibioticima u Srbiji se dugo neguje: svako zna za „pentreksil”, „baktrim”, „azitromicin”. Građani misle da ovi lekovi mogu sve da izleče, a zapravo ovi lekovi teško da mogu bilo šta da izleče. Oni su toliko mnogo korišćeni i za ono što treba i što ne treba da su bakterije na ove lekove postale maksimalno otporne. Ranije se svaka mokraćna infekcija lečila „baktrimom”, a sada to kod velikog broja pacijenata nema nikakvog efekta – navodi tek jedan od primera naš sagovornik.

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Dr Pelemiš je upozorio i lekare da ne smeju da neguju „ljubav” prema nekom antibiotiku, bez obzira na to da li njegov proizvođač, farmaceutska kompanija plaća neki kongres ili predavanje, već moraju da poznaju „mapu rezistencije”u Srbiji i u svojoj bolnici. To znači da moraju da znaju koje se bakterije najčešće javljaju u bolnici kod pacijenata koji su imali operaciju na srcu, a koje kod bolesnika kojima je ugrađen urinarni kateter, i koji antibiotici su u Srbiji izgubili svoju moć.

Zahvaljujući istraživanju Nacionalne referentne laboratorije za praćenje antimikrobne rezistencije iz Novog Sada, konačno je i Srbija dobila svoje mesto na evropskoj mapi, koja pokazuje koje bakterije su u našim bolnicama postale otporne na poznate antibiotike.

Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Ivana Ćirković je objasnila da je stopa rezistentnosti za sedam bakterija koje su pratili veoma visoka, što se delom objašnjava i velikom upotrebom antibiotika. Za utehu, po tome se na izdvajamo od zemalja južne Evrope: Italije, Grčke, Portugalije i Španije. Tako je, na primer, bakterija zlatni stafilokok (stafilokukus aureus) otporna na antibiotik „meticilin” . Nekada moćni antibiotik „vankomicin” sada je u našim bolnicama nemoćan pred bakterijom enterokokus. Isto važi, samo kada su u pitanju drugi antibiotici, za opasne bakterije ešerihija koli, acinetobakter, klebsijela pneumonije, pseudomonas i streptokokus pneumonije.

Dr Ćirković kaže kako su ovi najsvežiji i zvanični rezultati o tome koje su bakterije i u Srbiji postale otporne na antibiotike sada na sajtu Svetske zdravstvene organizacije.

Prof dr Pelemiš upozorava da se najčešće greši baš u ovo doba godine i zimi: antibiotici se pogrešno daju za lečenje infekcija koje su izazvane virusima.

– Greši lekar koji prepisuje antibiotik pacijentu samo zato što ima visoku temperaturu. Čak i kada je temperatura 39 stepeni, treba prvo dati lek za snižavanje temperature i uraditi najjednostavnije laboratorijske analize krvi i urina, bris gušei nosa, pa se tek na osnovu toga odlučiti za davanje antibiotika– kaže dr Pelemiš.

Sledeća greška je u dužini uzimanja ovih lekova: posle tri dana uzimanja, kad pacijent oseti poboljšanje, terapija se prekida. To je upravo put kojim se razvija rezistencija – bakterije se navikavaju na lek jer lek nije dovoljno dugo primenjivan. Antibiotik se minimalno pije pet dana, u proseku između sedam i 10 dana, a nekada, zavisno od bolesti, 20 dana ili čak šest nedelja (za zapaljenje srčanog mišića) .

Kao primer kada se antibiotici daju obolelom iako on nema infektivnu bolest, dr Pelemiš navodi mnoga nejasna stanja praćena povišenom temperaturom:

– Od lekara pacijent dobije da pije kapsule antibiotika, a ima ozbiljno zapaljenje srčane maramice koje se nije otkrilo jer lekar ili nema iskustva ili nije detaljno pregledao pacijenta.

Prof. dr Mijomir Pelemiš kaže kako u Srbiji ne postoji nikakva smrtonosna „superbakterija” na koju nikakvi lekovi ne deluju, kako su pojedini mediji prenosili.

– Imamo sve uobičajene bakterije koje zbog nepravilnog korišćenja antibiotika postaju otporne na antibiotike. Zato je važno poznavati ove lekove. Kaže se da je bolje je da lekar dobro poznaje svojstva tri antibiotika nego da ima, opšte znanje o 33 antibiotika. Takav lekar će napraviti manje grešaka, jer svaki antibiotik ima svoj spektar dejstva, ali i neželjene efekte. Na primer, za starije osobe koje imaju probleme s bubrezima, vrlo pažljivo treba izabrati antibiotik – kaže naš sagovornik.
(Olivera Popović, „Politika“)

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • Djoka

    Kada su prosti i nepismeni. Antibiotici ne pomažu protiv virusnih infekcija, već samo „kuvanje“.

Ostavite komentar