Pušači izgube deceniju života

Žene koje puše imaju podjednake šanse da preminu od raka pluća i drugih bolesti povezanih sa pušenjem kao i muškarci, a pored toga, pušači oba pola u proseku žive jednu deceniju manje od nepušača.
Ovo su neki od zaključaka dva velika istraživanja koja su ispitivala trendove smrtnosti među pušačima. Pušenje se smatra vodećim uzrokom smrti koji se može sprečiti. Samo u Velikoj Britaniji, procenjuje se, pušenje izaziva više od 100.000 preranih smrtnih slučajeva godišnje.
Jednakost polova
Dr Majkl Tun iz Američkog društa za rak predvodio je istraživanje koje je pratilo stope smrtnosti u tri navrata tokom poslednjih 50 godina. On kaže da novi podaci potvrđuju prethodne nalaze da žene pušači imaju isti rizik od smrti kao muškarci. U istraživanju je učestvovalo oko 2,2 miliona odraslih osoba starijih od 55 godina. Najviše žena pušača u Americi ima među onima starosti od 50 do 60 godina, gde je svaka treća žena pušač, dok je u istoj starosnoj grupi u Velikoj Britaniji oko 45% žena pušača.
Istraživanje pokazuje da je rizik od umiranja zbog posledica raka pluća među ženama pušačima 23 puta veći danas nego pre 50 godina.
Pušači mogu vratiti izgubljene godine
U drugoj studiji, istraživači su utvrdili da ljudi koji puše u srednjem dobu izgube oko deceniju života zbog ove loše navike, ali pušači koji ostave cigarete pre svoje četrdesete godine mogu da povrate većinu ovih izgubljenih godina.
Istraživači su ispitali podatke od oko 200.000 muškaraca i žena starijih od 25 godina u periodu između 1997. i 2004. godine, a identifikovali su i oko 16.000 osoba koje su preminule nekoliko godina kasnije.
Ustanovljeno je da pušači koji ostave cigarete u periodu od sredine svojih tridesetih do sredine četrdesetih povrate oko devet godina života. Oni koji prekinu da puše od sredine četrdesetih do sredine pedesetih dobiju oko šest godina. Oni koji kasnije ostave pušenje, ali pre svoje 65. godine, dobiju oko četiri dodatne godine života.
„Lajt cigarete“
Jedan naročito uznemirujuć novi nalaz odnosi se na trendove smrtnosti od hronične opstruktivne bolesti pluća i kod muškaraca i kod žena pušača. Navodi se da, prema nekim proračunima, godišnji prosek smrtnih slučajeva od posledice ove bolesti iznosi oko 1.000, od čega se 85% slučajeva može pripisati pušenju. Tun smatra da krivac za to može biti aktuelna popularnost takozvanih lajt vrsta cigareta koje se reklamiraju kao manje štetne. Takve cigarete se proizvode tako da je teže udahnuti duvanski dim u pluća, ali pušači jednostavno teže da dublje udišu kako bi došli do željene količine razblaženog dima. "Ove vrste cigareta mogu biti delimično ili čak potpuno odgovorne za činjenicu da je stopa smrtnosti od hronične opstruktivne bolesti pluća tako velika među pušačima. Ljudi bi trebalo da budu svesni da ne postoji bezbedna cigareta", kaže on.

Ostavite komentar

Ostavite komentar