Razne vrste alergija

Postoje alergije koje nisu ni sezonske, ni alergije na kućne ljubimce, ni alergije na hranu, što ne znači da su manje opasne. Sprečavanje ili potpuno lečenje alergijskih reakcija otežava mogućnost da neka osoba u nekom dobu svog života odjednom postane alergična na neki alergen, iako do tada nije imala nikakvih reakcija.

Navodimo neke od čestih uzročnika alergija.

Polenska groznica

Polenska groznica je imuni poremećaj koji karakteriše alergijska reakcija na zrna polena i drugih biljnih supstanci iz cvetova. Alergijski rinitis javlja se kao sezonski, u doba godine kada se vrši oprašivanje pojedinih biljaka, i kao višegodišnji, tokom cele godine.

Alergijski konjunktivitis

Alergijski konjunktivitis izazvan je bakterijama, virusima ili polno prenosivim bolestima i lako se prenosi sa osobe na osobu, ali ne predstavlja ozbiljan zdravstveni problem ako se dijagnostikuje odmah.

Koprivnjača ili urtikarija

Koprivnjača ili urtikarija je stanje kada koža iznenada pocrveni, pojave se otoci, bleda crvena ispupčenja ili crvene pege – usled alergija ili iz nekih drugih razloga.

Slično koprivnjači, moguća je alergijska reakcija na koprivu ili korov (biljku) koji iritira kožu, pa dolazi do svraba, crvenila ili bolova. To zavisi od pojedinca – na nekoga ne deluje, a nekome koža veoma burno i bolno reaguje.

Alergije na ubode insekata

Pčela, osa, stršljen, obad, komarac, krpelj ili mravi – mogu svojim ubodima da pokrenu burnu alergijsku reakciju. Većina ljudi nije alergična na ubode insekata, već ima normalnu blagu reakciju.

Alergija na buđ

Veliki broj ljudi alergičan je na buđ i plesan, kojih obično ima u šumi ili u vlažnim memljivim prostorijama.

Reakcija kože na sunce

Koža će kod većine ljudi izgoreti ako se dovoljno izlaže ultraljubičastom zračenju. Međutim, neki ljudi imaju preteranu reakciju kože na sunčevu svetlost, pa koža od malo sunčanja pocrveni i nesnosno svrbi.

Alergija na aspirin

Pojedini ljudi su alergični na aspirin ili salicilate. Salicilati su hemikalije koje se prirodno nalaze u biljkama i glavni su sastojak aspirina i drugih lekova protiv bolova. Oni se takođe mogu naći u voću i povrću i drugim proizvodima.

Alergija na kozmetiku

Iako kozmetički proizvodi mogu pomoći da se osećamo lepše, pojedini mogu izazvati iritaciju kože ili alergijske reakcije. Sastojci koji se koriste u kozmetici, kao što su mirisi i konzervansi, mogu da deluju kao alergeni, supstance koje izazivaju alergijsku reakciju.

Alergija na nikl

Alergija na nikl je reakcija kože koja se razvija nakon izlaganja niklu ili materijalima koji sadrže nikl. Obično nikla ima na nekim uređajima i u alatima ili ukrasnim predmetima: sat, narukvica, ogrlica, minđuše, privesci, prstenje…

Alergija na lekove

Svi lekovi imaju korisne efekte, ali neki lekovi mogu da izazovu štetne sporedne efekte kod nekih osoba, a pojedini lekovi mogu izazvati čak i alergijske reakcije. Prilikom alergijske reakcije, imuni sistem greškom reaguje na lek stvaranjem intenzivnog imunološkog odgovora protiv njega. Ovakve simptome treba hitno prijaviti lekaru, koji će po potrebi promeniti vrstu leka.

Alergija na prašinu

Život sa alergijom na prašinu nije lak jer prašine manje ili više ima svuda – bez obzira na to da li je u stanu ili na ulici. Alergija na prašinu nekog člana porodice stvara zdravstvene probleme i njemu i drugim ukućanima. Reakcije na prašinu mogu biti različite i često pogađaju decu: kašalj, kijanje, crvenilo kože ili očiju.

Alergija na hemikalije

Razne hemikalije nam pomažu da koža bude meka, kosa sjajna, sudovi čisti, veš beo, sanitarije mirisne i slično, ali kod nekih ljudi hemikalije u vidu šampona, kozmetike, praha i deterdženata izazivaju alergijske reakcije na koži.

Alergija na penicilin

Penicilinska alergija je vrsta alergijske reakcija koja se javlja kada naš imuni sistem preterano reaguje na penicilin i antibiotike. Ova alergija se javlja iznenada, bez obzira na to da li smo penicilinske preparate koristili ranije i imali alergijske reakcije. Alergija na penicilin može biti nagla i burna, čak i opasna po disanje i rad srca, i može ugroziti život, pa iziskuje hitnu lekarsku intervenciju.

Napomena

Najlakše je kada se utvrdi na šta je osoba alergična i kada alergen može da se izbegne, ali obično su ljudi alergični na više stvari ili se ne zna šta je tačno uzrok alergijskih reakcija.

Prilikom svakog „sumnjivog“ reagovanja našeg ili dečijeg organizma na neku pojavu ili supstancu, treba se obratiti lekaru. Lekari će najbolje odrediti o kakvoj se alergiji radi i kakva je terapija potrebna.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.