Sprečite moždani i srčani udar!

Zdravstveni zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država nedavno su objavili da je u 2010. godini više od 200.000 stanovnika mlađih od 75 godina umrlo od bolesti srca i moždanog udara koji su mogli biti sprečeni. Nažalost, više od polovine umrlih imalo je manje od 65 godina.
Ipak, postignut je i značajan napredak, jer je stopa smrtnih slučajeva od srčanih oboljenja i moždanog udara koji su mogli biti sprečeni smanjena za 30% u periodu između 2001. i 2010. godine.
Međutim, veći deo ovog napretka odnosi se na osobe starije od 65 godina. I dok je to grupa ljudi koja je izložena najvećem riziku, veći broj smrtnih slučajeva koji su mogli biti sprečeni dešava se ljudima mlađim od 65 godina. U toj grupi je napredak bio mnogo sporiji.
Svake godine u SAD-u, skoro 800.000 ljudi umre od bolesti srca ili moždanog udara, od kojih se značajan broj može sprečiti redovnim i pravilnim kontrolisanjem zdravstvenog stanja i promenama načina života, tj. pozitivnim uticajem na faktore rizika.
Šta se može?
Sve osobe mogu praktično da smanje rizik od kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara tako što će biti fizički aktivne, održavati zdrav nivo krvnog pritiska, holesterola, težine, izbegavati pušenje i voditi računa o zdravoj ishrani.
Usvajanje zdravijih životnih navika i efikasne preventivne terapije mogu imati neposredan uticaj na rizik od kardiovaskularnih bolesti, pa mnoge osobe mogu da spreče smrtni ishod usled srčanog ili moždanog udrara.
Statistika
U izveštaju Centra za prevenciju i kontrolu bolesti navodi se i sledeće:

  • U 2010. godini stopa smrtnosti najviša je među onima starosti od 65 do 74 godine (401,5 na 100.000 stanovnika), zato što su ove osobe i najugroženije.
  • Smrtni slučajevi koji su mogli biti sprečeni, manje su zabeleženi među osobama od 65 do 74 godina starosti u odnosu na one mlađe od 65 godina, zato što su starije osobe svesne svog zdravstvenog stanja: redovno idu na preglede, redovno piju lekove, pridržavaju se svoje terapije i manje se izlažu nepotrebnim rizicima.
  • U poređenju sa ženama, muškarci imaju više nego dva puta veće šanse da umru od bolesti srca ili moždanog udara koji su mogli biti sprečeni, a razlog je taj što su muškarci na zapadu češće izloženi stresnim zanimanjima u borbi za zaradu i profit. U manje razvijenim zemljama i zemljama zahvaćenim krizom (kao kod nas) žene su više izložene rizicima od kardiovaskularnih bolesti, jer pored „redovnog“ posla, moraju da brinu o porodici i egzistencijalnim problemima koje diktiraju nezaposlenost, kriza i nemaština.
  • Među rasama je takođe zabeležena značajna razlika: crnci su izloženi skoro dva puta većem riziku, verovatno zato što im je „skupo“ zdravstvo manje dostupno ili su manje svesni zdravstvenih opasnosti.
  • Smrtni slučajevi od bolesti srca, moždanog udara i visokog krvnog pritiska koji su mogli biti sprečeni, bili su više zabeleženi kod muškaraca (približno 84 na 100.000 ljudi) u odnosu na žene (oko 40 na 100.000 ljudi).
  • Stope smrtnih slučajeva koji su mogli biti sprečeni varirale su u odnosu na različite regione Sjedinjenih Država u intervalu od oko 36 smrtnih slučajeva na 100.000 ljudi u Minesoti do više od 99 na 100.000 ljudi u Distriktu Kolumbija.

Pouke
Iz ovih izveštaja i rezultata mogu se izvući mnoge pouke i saveti:

  • Pušenje je i dalje najveći izazivač raka i kardiovaskularnih bolesti, a taj rizik se lako rešava prestankom pušenja.
  • Pravilnom ishranom i fizičkim aktivnostima može se izbeći suvišna telesna težina, a naročito ekstremna gojaznost, koja najčešće uzrokuje dijabetes i kardiovaskularne bolesti.
  • Redovnim odlaskom lekaru i pregledima (bar jednom godišnje) osobe starije od 40 godina mogu sprečiti mnoge bolesti, dok osobe mlađe od 40 godina treba da posete lekara u redovnim vremenskim intervalima (lekar treba da ih odredi).
  • Bez obzira na godine, sve osobe kada osete neuobičajene nelagodnosti tokom dužeg vremena, treba da posete lekara, a ne da se samoinicijativno leče ili zapostave uočene tegobe.
  • Hronični bolesnici treba da se pridržavaju svoje prepisane terapije Naročito treba da izbegavaju ekstremne fizičke napore i da se čuvaju naglih promena vremena (temperature) tako što neće izlaziti van prostorija kada su ekstremne temperature i što će voditi računa o oblačenju.
  • Osobe koje imaju genetsko nasleđe u porodici gde su roditelji bolovali ili je više članova porodice imalo kardiovaskularne bolesti, treba redovno da se kontrolišu i vode računa o zdravlju.
  • Osobe koje imaju visok ili nestabilan krvni pritisak, povećan nivo holesterola ili dijabetes, treba da znaju da su stalno ugrožene pa da se tako i ponašaju. Za njih naročito važi održavanje stabilne telesne težine, redovna poseta lekaru i redovno uzimanje lekova.
  • Najteže je izbegavati stresne situacije, jer su one obično svima diktirane „sa strane i od okoline“, ali i tu ima pomoći. Izbegavanje nekih stresnih situacija, izbegavanje rizičnog ponašanja, redovno spavanje, umerena i zdrava ishrana, fizičke aktivnosti i obavezno odmaranje za vikend i godišnji odmor.
Ostavite komentar

Ostavite komentar