Šta s hiperaktivnom decom?

Foto: Hmschl/Pixabay.com

Foto: Hmschl/Pixabay.com

Hiperaktivnost dece i smanjena pažnja – stanje je koje lišava decu sposobnosti da se fokusiraju na jednu aktivnost. Deca sa ovim problemom obično su nemirna ili često „izgube“ pažnju. To im otežava obavljanje svakodnevnih aktivnosti kod kuće i u školi. Procene su da ove poremećaje samo u Americi ima oko 11% dece školskog uzrasta.

Uticaj na život

Bez lečenja, ovi poremećaji mogu uticati na razvoj deteta ili dovesti do lošeg rada u školi. Ako su poremećaji izraziti a ne leče se, mogu ostaviti posledice na kasniji život deteta.

Uzroci

Naučnicima nije u potpunosti jasno šta je uzrok ovih poremećaja, ali mnogi stručnjaci veruju da je u pitanju genetika.

Dijagnostikovanje

Ne postoje precizni laboratorijski testovi za otkrivanje poremećaja hiperaktivnosti i deficita pažnje kod dece, pa se lekari oslanjaju na opise članova porodice i nastavnika. Simptomi se pojavljuju najčešće do 12. godine starosti.

Vrste poremećaja

Postoje 3-4 vrste poremećaja dece:

  • hiperaktivnost
  • impulsivnost
  • nedostatak pažnje
  • kombinacija hiperaktivnosti, impulsivnosti i nedostatka pažnje

Najčešći simptomi: nemogućnost obraćanja pažnje, hiperaktivnost (nemogućnost da se sedi mirno) i impulsivnost (preskakanje reda, prekidanje drugih dok govore…).

Lekovi

Stimulativni lekovi mogu pomoći u povećanju pažnje deteta, a pri tom se kontroliše hiperaktivnost i impulsivno ponašanje. Studije pokazuju da ovi lekovi deluju na 70% do 80% pacijenata, iako mogu imati i problematične nuspojave kod pojedine dece. Nestimulativni lekovi su opcija za previše aktivnu i impulsivnu decu.

Savetovanje

Savetovanje može pomoći detetu da nauči da upravlja frustracijama i izgradi samopoštovanje; može i roditeljima da pruži informacije o načinima na koje mogu pomoći svojoj deci. Specifična vrsta terapije – trening socijalne veštine – može pomoći deci da nauče da čekaju svoj red i dele. Studije pokazuju da je dugotrajno lečenje sa kombinacijom lekova i terapije u ponašanju, efikasnije od lečenja samo lekovima.

Ishrana

Stručnjaci još uvek raspravljaju o tome da li ishrana može poboljšati simptome pomenutih poremećaja. Dok su studije o tome donele mešovite rezultate, neki zdravstveni stručnjaci veruju da određena hrana, dobra za mozak, može da smanji simptome poremećaja. Ishrana sa mnogo proteina, uključujući jaja, meso, pasulj i koštunjavo voće, može poboljšati koncentraciju. Takođe, može biti od pomoći zamena jednostavnih ugljenih hidrata, kao što su slatkiši i beli hleb, složenim ugljenim hidratima, poput integralnog hleba i krušaka. Razgovarajte sa svojim pedijatrom pre nego što napravite bilo kakve dramatične promene u ishrani svog deteta.

Brza hrana

Dok nezdrava hrana na mnoge načine šteti dečjem zdravlju, ne postoje dokazi da je šećer uzrok poremećaja hiperaktivnosti i deficita pažnje.

Mnogi roditelji smatraju da konzervansi i veštačke boje pogoršavaju simptome kod njihove dece. Američka akademija za pedijatriju preporučuje da se u ishrani dece aditivi i konzervansi izbegavaju ili bar smanjeno koriste.

Uticaj televizije

Veza između televizije i poremećaja jeste nejasna, ali Američka akademija za pedijatriju predlaže ograničavanje izlaganja ekranima maloj deci. Štaviše, ne preporučuje se gledanje televizije deci mlađoj od dve godine i više od dva sata dnevno deci starijoj od tog uzrasta. Da bi vaše dete razvilo veštinu pažnje, podstičite zajedničke aktivnosti kao što su društvene igre, kocke za slaganje, slagalice i čitanje.

Prevencija

Ne postoji pouzdan način da se spreči ovaj poremećaj kod dece, ali postoje koraci koje možete preduzeti da bi se smanjio rizik. Možete povećati šanse da vaše dete nema ovih problema ako ostanete zdravi tokom trudnoće. Počnite tako što ćete izbegavati alkohol, drogu i duvan tokom trudnoće. Deca čije su majke pušile tokom trudnoće, imaju duplo veće šanse da razviju ovaj poremećaj.

Bavljenje sportom i boravak na otvorenom može pomoći tako što će deca imati planske aktivnosti, a višak energije ispoljiti kroz fizičke aktivnosti.

Ima li leka?

Uz terapiju, kod većine dece će se poboljšati situacija. Stanje bi trebalo redovno da se prati, iako mnoga deca prerastu ovaj problem. Ipak, više od polovine pacijenata nastavlja da doživljava simptome i kada dostigne zrelost, pa im je potrebna pomoć stručnjaka.

Ostavite komentar

Ostavite komentar