Sunčanica – rizične grupe

Sunčanica ili toplotni udar je najozbiljniji oblik povreda usled vrućine ili toplote i smatra se hitnim slučajem. Najćešće su posledice male, ali ako ste neoprezni i neodgovorno se ponašate, sunčanica može izazvati oštećenje mozga i drugih unutrašnjih organa, a može se, u nekim slučajevima, završiti i smrću.

Foto: Pezibear/Pixabay.com

Toplotni udar uglavnom pogađa malu decu i osobe starije od 60 godina, ali ni ostali nisu pošteđeni. Početni simptomi obično su: povišena temperatura, konvulzije, grčevi ili drhtavica, toplotna iscrpljenost i nesvestica.

Stručnjaci definišu toplotni udar kada telesna temperatura bude oko 40 Celzijusovih stepeni, nastupi dehidratacija, a organizam „izgubi kontrolu nad održavanjem telesne temperature“.

Prva pomoć

Prilikom toplotnog udara, hitno treba pozvati lekarsku pomoć ili pacijenta prebaciti u zdravstvenu ustanovu.

Dok lekarska pomoć ne stigne, pacijenta treba skloniti u hladovinu, raskomotiti ga, rashladiti i dati mu da pije što više tečnosti. Svako odlaganje traženja lekarske pomoći može ostaviti ozbiljne zdravstvene posledice, pa čak dovesti i do smrti.

Faktori rizika

Toplotni udar je najrizičniji za starije ljude koji žive u stanovima ili kućama bez klima-uređaja ili dobrog protoka vazduha. U ostalim visokorizičnim grupama jesu ljudi bilo kog uzrasta koji ne piju dovoljno vode, hronični bolesnici ili osobe koje piju prekomerne količine alkohola tokom visoke spoljne temperature ili izlaganja sunčevim zracima.

Sunčanica je usko povezana sa indeksom toplote, subjektivnim osećajem vrućine, efektima relativne vlažnosti i temperature vazduha. Relativna vlažnost oko 60% ili više otežava znojenje, što otežava i sposobnost tela da se ohladi.

Rizik od toplotnog udara povećava se kada se temperatura vazduha poveća iznad 35 stepeni Celzijusovih. Ako je spoljna temperatura visoka i ako se izlažete sunčevim zracima duže vreme, opasnost od toplotnog udara postaje velika.

Ako živite u urbanom području, može doći do uslova za „posebni toplotni udar“ tokom dužeg toplotnog talasa, posebno ako postoje posebni atmosferski uslovi i slab kvalitet vazduha. Efekat je sličan uslovima u „staklenoj bašti“: vrućina i sunčevi zraci tokom dana ugreju staklo, asfalt i beton, koji kasnije postepeno zrače toplotu, što rezultuje višim temperaturama noću.

Ostali faktori rizika:

Godine starosti: odojčad, deca do 4 godine i odrasle osobe starije od 65 godina, posebno su ranjivi, jer se njihov organizam sporije prilagođava velikim vrućinama i naglim promenama temperature.

Zdravstveno stanje: hronični bolesnici sa bolestima srca, plućnim bolestima, bolestima bubrega, gojazne osobe, pothranjene osobe, osobe sa visokim krvnim pritiskom, dijabetičari, psihički bolesnici, alkoholičari i osobe koje već imaju opekotine od sunca – imaju narušeno zdravlje, tako da im spoljna povišena temperatura znatno otežava tegobe i pogoršava zdravstveno stanje, pa se kod njih javlja groznica, malaksalost, nesvestica…

Lekovi: osobe koje redovno koriste neke lekove ili su tokom vrućine popile neke od sledećih lekova: antihistaminici,  tablete za mršavljenje, diuretici, sedativi, srestva za smirenje, stimulansi, antikonvulzivni lekovi, lekovi za srčane bolesnike, lekovi za krvni pritisak, antidepresivi i antipsihotici – dodatno su ugrožene.

Upotreba narkotika: kokain ili metamfetamin takođe su povezani sa povećanim rizikom od toplotnog udara.

Ako imate neku drugu bolest koju nismo naveli, pre početka velikih vrućina proverite sa svojim lekarom da li vaši zdravstveni uslovi i lekovi mogu uticati na sposobnost da se izborite sa ekstremno visokim temperaturama vazduha ili sa visokom vlažnošću. .

Izgledi za ponovni toplotni udar

Nakon što ste se oporavili od toplotnog udara i sunčanice, imajte na umu da ćete verovatno biti osetljiviji na visoke temperature tokom naredne nedelje. Zato je najbolje da izbegnete tople vremenske uslove i velike napore sve dok vam lekar ne kaže da nastavite sa normalnim aktivnostima.

Ostavite komentar

Ostavite komentar