Terapija govorom protiv mucanja

Novo istraživanje pokazalo je da jednonedeljna intenzivna terapija govorom može pomoći da se smanji mucanje. Štaviše, poboljšanje u govoru korespondira sa promenama u mozgu koje su potvrđene magnetnom rezonancom.
U istraživanju je učestvovalo 28 osoba koje mucaju i 13 koje ne mucaju. Oni koji su tri puta dnevno u periodu od nedelju dana išli na terapiju, imali su određenja poboljšanja u odnosu na osobe koje mucaju a nisu bile na terapiji.
U sklopu terapije, učesnici su ponavljali reči od dva sloga, a zatim čitali reči koje su im bile prikazane. Vežbe nisu bile vremenski ograničene. Osobe koje mucaju imale su bolje rezultate na testovima i manje su mucale nakon terapije.
Učesnicima je sniman mozak na početku i na kraju istraživanja. Na snimcima se vidi napredak u regionima mozga koji se odnose na mucanje. Konkretno, jačina signala u malom mozgu povećana pre početka terapije, smanjena je na isti nivo kao kod osoba koje nemaju problema sa mucanjem kada se terapija završila.
Ko muca?
Oko 20% dece muca tokom razvoja govora i jezika, a oko 5% njih muca više od šest meseci. Tri četvrtine se neće opraviti do kraja detinjstva, ostavljajući oko 1% stanovništva sa dugoročnim problemima.
"Rezultati su zanimljivi za osobe koje mucaju i roditelje male dece, jer pokazuju da stvari koje pomažu dovode do promena u mozgu", kaže Džejn Frejzer, predsednik Fondacije za mucanje, sa sedištem u Memfisu, SAD.
"Ali šta se dešava kada se završi terapija? Povratak mucanja je veoma moguć. Ljudi prolaze kroz razne vrste pritisaka koji bi mogli ponovo da aktiviraju mucanje", kaže ona. Dodaje da bi kognitivno-bihejvioralna terapija mogla da napravi veliku razliku između mucanja i mucanja koje izazviva anksioznost. Ova terapija pomaže ljudima da shvate da se svet ne okreće naglavačke i da se druge osobe neće valjati po podu od smeha ako mucate.
Postoje i druge govorne terapije koje podučavaju ljude kako da kontrolišu mucanje podsticanjem sporog govora sa izduženim vokalima.
Roditelji mlađe dece koji brinu o njihovom govornom razvoju trebalo bi da o tome porazgovaraju sa pedijatrom ili lekarom opšte prakse. Postoji više terapija koje variraju u zavisnosti od starosnog doba deteta i nikako ne treba odustati od njih.
Zaključak
Svako ko ima problema sa mucanjem trebalo bi da uloži svoje vreme u dobre terapijske programe. Postoji dosta raspoloživih logopedskih programa koji se fokusiraju na različite aspekte (disanje, način govora, ritam, melodija govora, brzina govora…) i koji mogu promeniti način na koji neka osoba govori.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.