Tinejdžeri više koriste marihuanu nego duvan!

Uprkos tome što borba protiv duvanskog dima daje pozitivne rezultate – iz SAD stiže zabrinjavajuća vest: statistika pokazuje pad upotrebe cigareta među tinejdžerima za 64% u poslednjih nekoliko godina, ali i porast upotrebe marihuane – ona se udvostručila!

Foto: Jantaaa/Pixabay.com

Foto: Jantaaa/Pixabay.com

Statistički gledano, borba protiv cigareta i marihuane daleko je od završene jer je 30% svih tinejdžera (belaca, crnaca i Latinoamerikanaca), prema podacima iz 2013. godine, konsumiralo cigarete ili marihuanu.

Studija podseća da su dosadašnji programi prevencije pušenja i masovna medijska kampanja bili dosta uspešni i da ih zato treba proširiti i na marihuanu. Treba ojačati i ciljne programe koji podrazumevaju roditelje, školu i zajednicu.

Sveukupno gledano, situacija je sledeća: broj mladih koji su pušili cigarete ili cigare pao je sa 20,5% na 7%, dok je upotreba marihuane sa 4% porasla na 10%. Broj mladih koji puše i cigarete i marihuanu takođe je porastao.

Povećan je broj korisnika marihuane i među tinejdžerima crne i latinoameričke rase: od 2009. do 2013. godine broj se povećao od 11% na 17% kod tinejdžera crne rase i sa 8,5% na 14% među latino tinejdžerima.

Treba naglasiti da ovi podaci nisu prikaz pravog stanja i da se pretpostavlja da je pravo stanje još gore od navedenog jer ima puno mladih koji kriju da puše cigarete ili marihuanu pa ne ulaze u ovakve izveštaje.

Napredak koji je urađen nesumljivo je doveo do pada upotrebe cigareta i proizvoda od duvana, ali je sa druge strane povećana upotreba marihuane.

Izveštaj navodi kao mogući razlog za takvo stanje opšte prihvaćen stav tinejdžera da je marihuana bezopasna. Takav stav zastupljen je kod tinejdžera 10 do 15 godina unazad.

O marihuani nisu rađene detaljne studije, već se sve svodilo na to da je ona nelegalna i da ima kratkoročne loše efekte po organizam. Dugoročni efekti i podrobnije istraživanje nije rađeno. Malo se zna o tome da marihuana negativno utiče na mozak mladih i da može izazvati zavisnost, kao i svaka druga droga.

Umesto edukacije u medijskim kampanjama, deci je saopštavano samo da ostave cigarete i ne koriste marihuanu, ništa više.

Ova studija je obuhvatila i izveštaj o širem pregledu korisnika cigareta u celoj Severnoj i Srednjoj Americi, kao i njihove procene pokušaja prestanka pušenja.

Primećeno je da je broj pušača koji su pokušali da ostave cigarete značajno porastao u 29 država regiona, uključujući i Devičanska Ostrva.

Od 2011. do 2013. godine najviše pokušaja prestanka pušenja zabeleženo je na Havajima i Portoriku, a najmanje u Novom Meksiku.

Izveštaj pokazuje da se u 2013. godini broj pokušaja prestanka pušenja kretao od 56% u Kentakiju do 76% u Portoriku i Guamu.

Cilj antipušačkog programa u Americi je da do 2020. godine 80% i više pušača godišnje pokuša da ostavi cigarete.

Da bi se postigao cilj „zdravi ljudi 2020. godine“, moraju se uraditi određene intervencije koje uključuju:

  • povećanje cene duvanskih proizvoda
  • donošenje zakona o sveobuhvatnoj zabrani pušenja
  • pojačati medijsku kampanju o životu bez duvanskog dima
  • osiguravajuće zdravstveno pokriće za sve efikasne tretmane prestanka pušenja

Kada se sve sagleda, najpoštenije je reći da prestanak pušenja kako cigareta tako i marihuane ipak zavisi od volje i želje svakog pojedinca.

Napomene

Kod nas, uprkos kampanjama i propisima, koji se slabo primenjuju, i dalje veliki broj odraslih i mladih puši duvanske proizvode, a verovatno ćemo „pratiti“ i trendove sa zapada i više koristiti marihuanu.

Još članaka o marihuani…

Ostavite komentar

Ostavite komentar