Uzroci povišenog krvnog pritiska

Povišenim krvnim pritiskom (hipertenzija) smatra se sistolni (gornji) pritisak veći od 140 milimetara živinog stuba i dijastolni (donji) pritisak viši od 90 milimetara živinog stuba.
Šta je "gornji" a šta "donji" pritisak?
Sistolni (gornji) pritisak označava najveću vrednost pritiska u arterijama posle otkucaja srca.
Dijastolni (donji) pritisak označava vrednost pritiska u arterijama pri otpuštanju srca između dva otkucaja.
Izmerene vrednosti krvnog pritiska pokazuju koliki otpor krvni sudovi pružaju proticanju krvi.
Uzroci
Statistički je utvrđeno da 95% pacijenata boluje od takozvane primarne arterijske hipertenzije nepoznatog uzroka – to su kombinovani genetski i drugih uzroci.
Za ostalih 5% (sekundarna hipertenzija) poznati su uzroci, i to su uglavnom posledice: hormonskih poremećaja, bolesti bubrega, bolesti nadbubržne žlezde, bolesti perifernih krvnih sudova, trudnoća, nusposledice nekih lekova, bolesti srca i drugo.
Šta se dešava u našim krvnim sudovima?
Srce svojim otkucajima pumpa krv kroz krvne sudove zvane arterije u ceo organizam. Iz srca krv ide kroz velike arterije koje se granaju u manje arterije, tj. arteriole, do najmanjih krvnih sudova kapilara. Kapilari dovode krv i hranljive materije do svih organa i delova tela. Krv se iz tela kroz vene vraća u srce.
Arteriole se šire ili skupljaju pod dejstvom nervnih impulsa. Kada su krvni sudovi otvoreni, kroz njih krv teče slobodno bez mnogo srčanog naprezanja. Ukoliko su krvni sudovi suženi, onda srce mora raditi sa mnogo više naprezanja, tj. sa više snage. Zbog suženih krvnih sudova, povećava se otpor u krvnim sudovima, pa se javlja povećani krvni pritisak ili hipertenzija.
Posledice
Usled povećanog krvnog pritiska, srce se napreže prekomerno, a krvni sudovi se oštećuju. Povećani krvni pritisak oštećenjem krvih sudova dovodi do oštećenja bubrega i mozga.
Srce, krvni sudovi, mozak i bubrezi mogu dugo odolevati povišenom krvnom pritisku a da se ne uočavaju vidljivi simtomi (glavobolja, zamor, bolovi u bubrezima ili drugi bolovi). Međutim, dugogodišnji život sa povećanim krvnim pritiskom može dovesti do: moždanog udara, srčanog udara, slabljenja srca, prskanja krvnih sudova, oštećenja bubrega i drugih zdravstvenih problema.
Preporuke
Da bi se sprečile posledice povišenog krvnog pritiska, potrebna je redovna kontrola – merenje krvnog pritiska. Ukoliko se ustanovi povećani krvni pritisak ili povremeno povećanje krvnog pritiska, treba se obratiti lekaru i pristupiti lečenju. Na osnovu propisane terapije lekara, treba redovno uzimati lekove za regulisanje krvnog pritiska, kako bi se sprečile komplikacije zdravstvenog stanja i oštećenje vitalnih organa.
Upozorenje
Veoma je važno da pacijenti ne prestaju samoincijativno sa uzimanjem lekova kada im se navodno pritisak stabilizuje. Povremeno povećanje krvnog pritiska (nestabilan krvni pritisak) podjednako je opasno kao i stalno povišen krvni pritisak. Prestanak terapije kod privremeno stabilnog pritiska, može biti veoma opasan. U takvim slučajevima često dolazi do iznenadnog značajnog povećanja krvnog pritiska sa fatalnim posledicama kao što su moždani udar, infarkt ili otkaz bubrega.

Ostavite komentar