Zanimanja i astma
Nova studija je utvrdila da su neka zanimanja jasno povezana sa rizikom od astme: četiri su poslovi čišćenja, a još tri najverovatnije uključuju izlaganje proizvodima za čišćenje.
Na osnovu jednog novog istraživanja, može se zaključiti da rizici na radnom mestu mogu biti odgovorni za jedan od šest slučajeva astme kod odraslih Britanaca rođenih krajem šezdesetih godina prošlog veka, što znači da je povezanost veća nego kod pušenja, koje se smatra uzrokom bolesti svake devete osobe sa astmom.
Istraživači sa Imperijal koledža u Londonu pratili su pojavu astme u grupi od 9.488 osoba rođenih 1958. godine u Velikoj Britaniji. Ne uključujući one koji su imali astmu kao deca, 9% njih je razvilo astmu pre svoje 42 godine.
18 kritičnih zanimanja
Za čistače, poljoprivrednike, frizere i radnike u štamparijama utvrđeno je da imaju povećan rizik, kao što su i prethodna istraživanja pokazala. Poljoprivrednici imaju oko četiri puta veće šanse da razviju astmu u odnosu na kancelarijske radnike, frizeri imaju gotovo dvostruko, a radnici u štamparijama trostruko veći rizik.
Pored sredstava za čišćenja i dezinfekciju, i brašno, enzimi, metal i tekstil su među materijalima koji su povezani sa povećanim rizikom od astme.
Testirano je 61 zanimanje, a 18 se izdvojilo sa značajnom povezanošću:
- kuvari
- konobari, konobarice i barmeni
- zdravstveni radnici koji obilaze pacijente po kućama
- frizeri, berberi i kozmetičari
- policajci i vatrogasci
- poljoprivrednici koji se bave usevima i odgojem životinja
- avio-mehaničari
- kompozitori, tekstopisci
- operateri na mašinama za šivenje
- čistači
- kućne pomoćnice
- čistači u poslovnim zgradama i hotelima
- radnici u perionicama
- kuriri
- portiri i radnici obezbeđenja
- građevinski radnici
- radnici manufakturne proizvodnje
- ručni pakeri i drugi radnici u proizvodnji
Sprečavanje izloženosti štetnim materijama
Vodeći autor istraživanja dr Rebeka Goš iz Centra za životnu sredinu i zdravlje na Imperijal koledžu, kaže da postoje i druga zanimanja koja se nisu pojavila u istraživanju, uglavnom zato što su relativno retka. Ona dodaje da je nastanak astme tokom radnog odnosa potcenjen problem od strane poslodavaca, radnika i zdravstvenih profesionlaca, kao i da se mnogi takvi slučajevi astme mogu sprečiti dobrom praksom na radnom mestu.
Sprečavanje izloženosti štetnim materijama obično predstavlja kombinaciju nekih od sledećih saveta u zavisnosti od toga čime se bavite:
- Koristite dobre tehnike rada koje izbegavaju ili minimiziraju kontakt sa štetnim supstancama i smanjuju njihovo curenje i prosipanje. Čuvajte proizvode za čišćenje na bezbednom mestu.
- Za neke zadatke, možda će vam biti potrebna lična zaštitna oprema kao što su zaštitne rukavice, kecelja i štitnik za oči.
- Dobra nega ruku, što podrazumeva brzo uklanjanje kontaminacije, pravilno pranje i sušenje ruku, kao i redovno korišćenje kreme.
- Radno mesto treba da bude dobro provetreno.
Malaika Rahman, analitičar istraživanja sa Instituta za astmu u Velikoj Britaniji, navodi u saopštenju: „Savetujemo svakome ko se bavi poslovima navedenim u ovoj studiji i ko je imao probleme sa disanjem da o tome razgovara sa svojim lekarom opšte prakse, a takođe pozivamo i zdravstvene profesionalce da uzmu u obzir moguće uzroke određenih zanimanja prilikom pojave astme kod odraslih osoba, kao i da određuju savete za osobe sa astmom u skladu sa tim.“
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.