Žene spavaju pola sata duže od muškaraca

Koliko spavamo, zavisi i od toga u kojoj zemlji živimo, kog smo pola i koliko godina imamo. Stanovnici planete razlikuju se po mnogo čemu, pa i po obrascima spavanja. Analizom podataka dobijenih iz 20 zemalja posredstvom jedne mobilne aplikacije, tim stručnjaka Univerziteta Mičigen ustanovio je da ljudi u Japanu i u Singapuru spavaju u proseku sedam sati i 24 minuta, dok Holanđani imaju gotovo sat sna više, odnosno prosečno osam sati i 12 minuta.

Japanci su označeni kao ranoranioci, ali i neko ko kasno odlazi na počinak, Amerikanci su u penzionerskom režimu – rano ležu i rano ustaju, dok su savesni Nemci negde između. Među predvodnicima „noćnih ptica”, prednjače Španci i stanovnici Singapura, a prate ih Francuzi.

I dok su pojedini obrasci uslovljeni kulturom i razlikuju se od države do države, drugi su isti kod svih. Tako se ispostavilo da pol igra važnu ulogu u tome koliko spavamo, pa se pokazalo da žene u proseku spavaju pola sata duže od muškaraca. S druge strane, vreme odlaska u krevet i vreme buđenja zavise prvenstveno od godina.

Deca ranije ležu i ranije se bude, a to pravilo dramatično se menja u periodu adolescencije kada tinejdžeri pomeraju san, odnosno idu na spavanje kasnije i spavaju vikendom i do podne, ukoliko im to roditelji dozvole, naveli su istraživači. U starijem životnom dobu opet se vraća dečiji obrazac spavanja, budući da se leže i ustaje sve ranije i ranije.

Naučnici sve češće govore o globalnoj krizi sna koja se ogleda u raskoraku između naše želje da uveče što duže ostanemo budni, i prirodnog ritma organizma da se budi u jutarnjim satima. Rezultat sukoba te dve težnje jeste sve kraći san.

Zbog toga se stručnjaci sa Univerziteta Mičigen nadaju da će nova verzija aplikacije „Entrain” na osnovu unetih podataka moći da sugeriše korisnicima koje je najbolje vreme za odlazak na spavanje, da ih upozori kada će u toku dana imati krizu sna ukoliko su prethodnu noć duže ostali budni, kao i da im preporuči najlakši način da prevaziđu razliku između vremenskih zona (takozvani džetleg).

Podaci za ovo istraživanje prikupljani su tokom prethodne dve godine, a objavljeni su u časopisu „Sajens”. Iako su informacije dobijene iz mnogo većeg broja zemalja, zbog pojednostavljivanja i statističkog značaja, u istraživanju je uzeto u obzir samo 20 država.

Korisnici su ostavljali podatke o polu, starosti, zemlji u kojoj žive, vremenskoj zoni, o tome kada odlaze na počinak i kada se bude, koliko vremena provode na dnevnom svetlu, a koliko pod veštačkom rasvetom.

(Ankica Marinković, Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.