Životne navike i srce

Mladi koji imaju loše životne navike ugrožavaju svoje srce, a oni koji na vreme napuste svoje loše navike mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti. Čak i kada se u zrelim godinama prestane sa nezdravim ponašanjem, može se učiniti dobrobit za srce.

Foto: LoggaWiggler/Pixabay.com

Foto: LoggaWiggler/Pixabay.com

Nasuprot tome, ako osobe koje su se pridržavale zdravog načina života počnu s lošim životnim navikama, to će izazvati negativne efekte na koronarne arterije, što će povećati rizik od srčanih bolesti.

Iako su mnoge studije pokazale da je nezdravo ponašanje (nezdrav stil i način života) povezano sa srčanim problemima, manji broj studija se bavio time šta se dešava kada se način života promeni nabolje, odnosno nagore.

Generalno mišljenje je da se promenama životnih navika neće promeniti zdravlje, ali je jedno istraživanje otkrilo da to nije uvek istina – promena u ponašanju napravila je razliku u zdravstvenim posledicama.

„Ako ste dostigli zrelost, a vodili ste nezdrav način života – niste osuđeni na bolesti srca“, rekla je profesorka Boni Spring: „Ako napravite zdrave promene, možete da smanjite rizik po svoje srce.“

Profesorka Boni Spring i njen istraživački tim pratili su zdravstveno ponašanje više od 3.500 muškaraca i žena i stanje njihovih koronarnih arterija, kao i procenu rizika za bolesti srca. Istraživači su procenjivali ponašanje i zdravlje učesnike uzrasta od 18 do 30 godina starosti, a zatim ponovo, 20 godina kasnije. Pratili su promene koje predviđaju bolesti srca, kao što je kalcifikacija u krvnim sudovima i slično.

Istraživači su pratili pet zdravih, odnosno nezdravih navika: gojaznost, pušenje, fizičku aktivnost, unos alkohola i zdravu ishranu (definisana je prema unosu masti, kalcijuma, kalijuma i vlakana u organizam).

Na početku studije, manje od 10% mladih muškaraca i žena izjavilo je da je imalo svih pet zdravih navika. S vremenom, 25% muškaraca i žena unelo je zdrave promene u svoj način života. Oko 35% ispitanika zadržalo je svoje zdrave životne navike, a oko 40% ih je narušilo tokom vremena.

Rezultati

Što je više prihvaćenih zdravih navika, to je manji rizik od srčanih bolesti, utvrdili su istraživači. „Mi ne možemo tvrditi šta je uzrok, a šta posledica, ali smo otkrili vezu između navika i srčanih bolesti. Ustanovljeno je: više zdravih navika nosi manji rizik od pronalaženja ranih znakova srčanih problema. Sa druge strane, osobe koje su odbacile poneku zdravu naviku, kasnije su imale veći rizik od srčanih problema i bolesti srca.

Podaci

Osobe koje su imale iste životne navike tokom 20 godina, imale su skoro 20% manji rizik za rane znake srčanih oboljenja. Osobe koje su odbacile tri ili četiri zdrava oblika ponašanja, imale su rizik od 32% od ranih bolesti srca.

Učesnici u istraživanju koji su uveli tri ili četiri zdrave životne navike, smanjili su rizik od bolesti srca za 5%.

Iako 5% izgleda malo za smanjenje rizika od bolesti srca kada uporedimo one koji su „popravili“ životne navike i one koji su narušili životne navike, razlika iznosi 17% u korist „popravljenih“ životnih navika.

Najveći uticaj na poboljšanje ili smanjenje rizika od bolesti srca imale su telesna težina i pušenje (gojaznost i pušenje povećavaju rizik, a umerena težina i nepušenje smanjuju rizik). Ove dve navike su možda pokazale najveći efekat samo zato što su lakše za merenje, ali za očuvanja zdravlja su te dve navike vrlo bitne za početak.

Mišljenja

Jedan stručnjak je primetio da studija pokazuje da izbor načina života na početku odraslog doba – pravi svu razliku.

„Ova studija pruža novi uvid u to kako se promene u načinu života ljudi starih između 18 i 30 godina odražavaju na narednih 20 godina njihovog života“, rekao je dr Greg Fonarov, profesor kardiovaskularne medicine i nauke na Medicinskom fakultetu Dejvid Gefen na Univerzitetu u Kaliforniji, Los Anđeles.

Umesto zaključka

Mnoge su studije pokazale da nezdrave životne navike negativno utiču na srce i skraćuju život, ali je ova pokazala da nikada nije kasno promeniti životni stil, jer to smanjuje rizik od arterioskleroze i kardiovaskularnih bolesti, kao i od mnogih drugih.

Studija je nedavno objavljena u časopisu „Circulation“, a finansirao ju je Nacionalni institut za zdravlje.

Ostavite komentar

Ostavite komentar