Deca zdravija od psećeg poljupca?

Deca koja sisaju palac i grickaju nokte, izluđuju roditelje zbog dva straha: prvi je šta će reći okolina što deci nisu iskorenili ove dve ružne navike, a druga, ozbiljnija, bojazan je koliko će raznih mikroba na taj način uneti u organizam. Paniku povećavaju i pedijatri koji se u „borbu protiv palca” uključuju sa obrazloženjem da ta navika loše utiče na govor i pravilan razvoj zuba.

Foto: Beta

Foto: Beta

Najnovija studija naučnika sa Novog Zelanda, koja je nedavno objavljena u prestižnom međunarodnom stručnom časopisu „Pedijatrija”, međutim, navodi kako ove navike mogu biti čak dobre za pojedine segmente zdravlja. Istraživački tim koji je predvodila dr Stefani Linč „pretresao” je zdravstvene kartone 1.037 osoba rođenih 1972. i 1973. godine koje su u detinjstvu grickale nokte ili sisale palac, što je zabeleženo u njihovim zdravstvenim dosijeima. Tim ljudima rađeni su testovi kožnih proba na alergene, prvi put kada su imali 13, a drugi put 32 godine. Pokazalo se da nekadašnja deca sa pomenutim lošim navikama nemaju alergiju na kućnu prašinu, grinje, dlake životinja, polene… Osim toga, ređe pate od takozvanih atopiskih bolesti – ekcema, alergije i astme.

Ova studija podupire takozvanu higijensku hipotezu, formulisanu 1989. godine, o uzročno-posledičnoj vezi između preterivanja u higijenskim navikama i pojava bolesti koje su u tesnoj vezi sa imunološkim sistemom. Zagovornici ove teorije koja nikada do kraja nije potvrđena veruju da deca koju su roditelji čuvali pod „higijenskim staklenim zvonom” već u ranoj mladosti ne mogu da se izbore sa alergijama i drugim bolestima vezanim za imunološki sistem.

Robert Henkoks, jedan od autora novozelandske studije, priznaje da je higijenska hipoteza kontroverzna, ali veruje da su zaključci njihovog istraživanja još jedan komadić u mozaiku dokaza da bi ova hipoteza mogla biti istinita.

Prof. dr Branimir Nestorović, načelnik Odeljenja za alergologiju i pulmologiju Univerzitetske dečje klinike u Beogradu, u našoj medicinskoj školi važi za vatrenog zagovornika higijenske hipoteze.

– Duže od 20 godina objašnjavam da decu ne treba prečesto kupati, naročito ne antibakterijskim sapunima. Verujem da deci treba i malo prljavštine da bi bila zdravija. Naravno, to nikako ne znači da treba dozvoliti da deca budu prljava, ali ih ne treba kupati nekoliko puta na dan i preterivati u sterilisanju svakog predmeta koji mališani uzmu u ruke – kaže za „Politiku” dr Nestorović.

Ovaj alergolog podseća na nemačku studiju objavljenu takođe u časopisu „Pedijatar” pre nekoliko godina, prema kojoj su deca u domaćinstvima koja su imala psa – bila zdravija, između ostalog i zbog „psećih poljubaca”: deca koju su kučići lizali po obrazima imaju mnogo manje alergija nego njihovi vršnjaci kojima se kućni ljubimac nije umiljavao na taj način. Dr Nestorović objašnjava da je to zato što u pljuvački pasa žive i mikroorganizmi koji deluju kao probiotici.

Naš sagovornik međutim naglašava kako prihvatanje higijenske hipoteze nikako ne može da isključi redovno pranje ruku pre i posle jela, kao i nakon upotrebe toaleta.

– Ono što hoću da poručim roditeljima jeste to da ne mora svaka jabuka da se opere: može se ponekada pojesti i ona tek ubrana sa grane, čak i ako je prskana, kao što ne mora da se baci svaki komad hrane koji je pao na pod. Priprema hrane za decu u strogo sterilnim uslovima nije garant zdravlja. Naprotiv, upravo se veliki broj dece sa alergijama, ekcemima, astmom, i kasnije odraslih osoba sa ulceroznim kolitisom i Kronovom bolešću dovode u vezu sa preteranom higijenom u ranom detinjstvu – kaže dr Nestorović podsećajući da je čovekov imunološki sistem kroz evoluciju „osposobljen” da se izbori sa parazitima i bakterijama.

Dr Nestorović priznaje da nikada u ambulanti nije grdio decu kod koje je primetio izgrizene nokte i zanoktice ili palac u ustima, niti držao pridike roditeljima. On kaže da nema razloga za strah i zabrinutost, jer će ta navika proći kad-tad.

(Olivera Popović, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake