Reći „ne“ malom detetu (1)

Izračunato je da dete uzrasta između jedne i tri godine čuje „ne“ prosečno 400 puta dnevno. Pored toga što je to zamorno i frustrirajuće i za dete i za roditelje, može biti i potencijalno opasno po mališana, jer oni koji čuju „ne“ previše često vremenom oguglaju na to, i više i ne reaguju. Zato je korisno znati moguće načine da se problem zaobiđe.

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Jedno moguće rešenje jeste da, na neki način, kažete „da“, a da to ipak ostane „ne“. Zvuči zbunjujuće? Nije teško, ne stvarno, samo treba obratiti pažnju na to kako formulišete rečenicu. Konkretan primer: vaše dete hoće čokoladicu, a vi ste protiv toga da je pojede pre večere jer iz iskustva znate da će onda da mrljavi s jelom. Kažete mu da nema slatkiša pre večere. Mališan se duri, traži ponovo, počinje da lupa nogama o pod, nekada dobije i napad besa. Zvuči poznato? Problem je što dosta dece ne razume ili ne prihvata pravilo ako je sve što čuju reč „ne“. U opisanoj situaciji, mogli biste da pokušate da umesto: „Nema slatkiša pre večere“ kažete: „Dobićeš čokoladicu posle večere. Sada ću da ti dam jabuku, važi?“.

Druga mogućnost je da mališanu objasnite zbog čega vam njegovo ponašanje smeta. Na primer, vaše dete udara po stolu, opet i opet i opet, i to vam zaista ide na živce. Možete pokušati da mu kažete: „Kad tako lupaš po stolu, mene od buke zaboli glava. Molim te, prestani“. Može da deluje uzaludno da pokušavate da objašnjavate neke stvari malom detetu, ali na duže staze, to će i vama i njemu biti korisno. Skrećete detetu pažnju na to da ono što radi utiče i na druge oko njega, i učite ga saosećanju. Biće potrebno neko vreme da dete nauči da brine i o osećanjima drugih, ali je svakako vredno truda.

Nije loša ideja ni da detetu date izbor. Recimo, vaš petogodišnji sinčić šutira loptu po stanu, a vi sve vreme zamišljate šta bi sve mogao da razbije. Ono što roditelji često urade u takvoj situaciji jeste da detetu oštro kažu da nema igranja loptom u stanu. Umesto toga, možete pokušati da mališanu pružite izbor (onda kad mogućnost za to postoji). Možete mu reći: „Ili ćeš loptu samo da kotrljaš po podu, ili ćeš da je šutiraš napolju“. Na taj način, vaše dete stiče utisak da ima izvesnu kontrolu nad situacijom. Plus, dete tako uči da pravi izbor, što je početak razvoja samostalnosti, kao i kompetentnosti. Samo treba obratiti pažnju na to da izbor ne bude između previše mogućnosti, jer će to samo zbuniti dete. Za malu decu, izbor između jednog ili drugog je prava stvar.

Ostavite komentar

Ostavite komentar