Zašto su deca nesrećna?

Nedavno je u Velikoj Britaniji objavljen izveštaj koji govori o ključnim tačakama neophodnim za srećno detinjstvo. U izveštaju se navodi da deca koja prema navedenim kriterijumima nemaju srećno detinjstvo – imaju veće šanse da budu depresivna ili da imaju neki poremećaj ishrane, kao i da budu zlostavljana.

Foto: grafixxkoeln/Pixabay.com

Foto: grafixxkoeln/Pixabay.com

Intervjuisano je ukupno 30.000 dece uzrasta od 8 do 16 godina, a ustanovljeno je da je većina dece zadovoljna svojim životima, dok 9% nije.

Stabilan porodični život

Stabilnost porodičnog života predstavlja glavni faktor prilikom određivanja da li su deca srećna, zajedno sa uticajem nepovoljnih događaja kao što je, na primer, napuštanje porodične kuće jednog roditelja.

Osim toga, gotovo četvrtina dece (23%) koja su se selila više od jednom ima nizak nivo samopoštovanja, u poređenju sa prosečnim brojem od oko 10%.

Novac i imovina imaju važnu ulogu u sreći dece: najsiromašnija domaćinstva imaju mnogo niži nivo blagostanja u odnosu na prosek. Međutim, ustanovljeno je da kada se nekoj porodici popravi finansijsko stanje, to ima relativno mali uticaj na ukupan nivo sreće.

Deca su se izjasnila da je porodica najvažnija komponenta njihovog života za utvrđivanje njihove sreće. Sukobi, odnosno harmonija između članova porodice, smatra se ključnim faktorom. Deca koja su više uključena i koja osećaju da se njihovo mišljenje poštuje, imaju veće šanse da budu srećnija.

Drugarstvo

Drugarstvo je još jedna oblast koja ima značajan uticaj na to šta deca osećaju o sebi: 6% dece koja smatraju da nisu imala dovoljno prijatelja, ima mnogo niže rezultate od proseka u pogledu blagostanja.

Takođe, deca koja su bila zlostavljana imaju šest puta veće šanse da budu nezadovoljna u odnosu na decu koja nisu maltretirana.

Dobar fizički izgled

To kako se deca osećaju zbog svog fizičkog izgleda – varira između dečaka i devojčica, a i po uzrastu. Sa deset godina starosti, samo je četvrtina dece zabrinuta zbog svog izgleda i nema razlike među polovima.

Međutim, situacija je drugačija sa decom uzrasta od 15 godina, gde je 32% dečaka i 56% devojčica nezadovoljno svojim izgledom.

Škola

Škola i obrazovanje identifikovani su kao oblasti u kojima će se deca najverovatnije osećati nesrećno. Oko 7% dece je izjavilo da se osećaju nesigurno u školi, dok je tri petine dece izjavilo da nije zadovoljno svojim školskim životima.

Oko 80% njih je, doduše, izjavilo da je za njih važno da imaju dobre rezultate u školi.

Pomoći deci da budu srećna

Društvo za decu smatra da izveštaj daje neke lekcije za kreatore politike i poziva vladu da pomogne mladim ljudima u pogledu 6 ključnih ciljeva:

  • bolji uslovi da deca uče i da se razvijaju
  • pozitivan stav o sebi kao individui koja se poštuje
  • bitno je imati dovoljno
  • pozitivan odnos sa porodicom i prijateljima
  • bezbedno i odgovarajuće kućno okruženje
  • mogućnost učestvovanja u pozitivnim aktivnostima radi napretka

Siromaštvo

Komentarišući izveštaj, En Longfild, generalni direktor jedne humanitarne organizacije koja se bavi decom, kaže da su rezultati veoma zabrinjavajući. „Sadašnja ekonomska situacija dodatno opterećuje porodice koje se možda bore sa bezbroj drugih problema, pa me zbog toga ne čudi što u izveštaju stoji da siromaštvo ima uticaj na decu“, kaže ona.

Zaključci

Ovaj izveštaj ukazuje na važan porodični test koji treba da se sprovede na lokalnom i nacionalnom nivou kako bi se obezbedilo da se što veći broj dece izvuče iz siromaštva, da porodice ne budu u nepovoljnom položaju zbog nižih primanja, kao i da se povećaju standardi u školama, a smanji stopa maltretiranja.

Celo društvo treba da ima udela u obezbeđivanju vremena za porodični život, kao i u tome da deca mogu da uživaju u toku svog detinjstva. Podržavanje jake i stabilne porodice treba da podrazumeva produženo roditeljsko odsustvo, pravo na fleksibilno radno vreme i časove roditeljstva za najugroženije. Osim toga, zdravstvena zaštita najsiromašnije dece veoma je značajna.

Iako bi se rezultati u drugim sredinama donekle razlikovali (u procentima), evidentno je da brigu o deci treba stalno voditi, i to na svim nivoima, ne samo u porodici i školi.

Ostavite komentar

Ostavite komentar