Kako izbeći udar groma?

Svake godine, nažalost, dođe do nesrećnih slučajeva izazvanih grmljavinom i udarom groma. Ovakve tragedije veoma često se mogu sprečiti ukoliko se preuzimaju adekvatne mere.

Foto: JonathanSautter/Pixabay.com

Foto: JonathanSautter/Pixabay.com

Baš, danas – očekuje nas grmljavina!

Šta je munja, a šta grom?

Munja je prirodna pojava pražnjenja elektriciteta u oluji između dva oblaka praćena jakim zvukom. Njenu zvučnu posledicu nazivamo grmljavinom.

Pražnjenje elektriciteta između oblaka i zemlje jeste prirodni fenomen – grom. Tada se razvijaju visoki naponi i velike struje koje mogu izvršiti destrukciju materijala kroz koji prolaze, ali i povrede ili smrt živih bića.

Munje i gromovi događaju se svuda: u ravnicama, u planinama, u naseljenim mestima, na putevima, iznad vodenih površina (reka, jezera i mora).

Koje su opasnosti od groma?

Udar groma oslobađa veliku količinu električne energije, toplote, mehaničke energije i buke. Električno pražnjenje koje prođe kroz predmet, objekat ili telo – izaziva – razaranje, povrede i smrt.

Kako se zaštititi od groma?

Objekte možemo zaštiti adekvatnim gromobranskim instalacijama, a ljude i životinje određenim pravilima ponašanja:

  • Pre odlaska u planinu ili na otvoreni prostor, u prirodu, treba se informisati o vremenskim prilikama i izbegavati olujne nepogode.
  • Oluja je najčešće povezana sa olujnim tamnim i gustim oblacima. Olujno nevreme u planinama obično se dešava leti, u poslepodnevnim satima ili uveče.
  • Korisno je pravilo „30 sekundi“. Kada vidite munju i izbrojite do 30 dok čujete grom, to znači da se nevreme približava i morate potražiti sklonište.
  • Pravilo „manje od 8 sekundi“. Ukoliko od munje do praska prođe manje od 8 sekundi, znači da su olujno nevreme i munje veoma blizu (oko 2 kilometra).
  • Još jedno pravilo glasi „30 minuta“. To znači da posle nevremena sa grmljavinom ne treba izlaziti iz skloništa tridesetak minuta (dok se nevreme ne smiri), munja može biti i 15km ispred-iza oluje, ide horizontalno, pa ponekad može udariti „iz vedrog neba“.
  • U planini su velike i duboke jame dobra zaštita. Mala udubljenja u mokrim stenama ili plitke jame nisu zaštita, već opasnost od groma.
  • Ako se sprema olujno nevreme, treba potraži čvrsto sklonište (kuća, zgrada, zidani objekat ili pećina).
  • Zatvoreni automobil, autobus ili kamion, kada stoje u mestu sa ugašenim motorom, dobra su zaštita od groma, ali ne virite kroz prozor i ne držite se za metalne delove.
  • U zidanim objektima izbegavajte da stojite pored otvorenog prozora, otvorenih vrata, na terasi, kraj kamina, metalnih stubova i metalnih predmeta (slavine, cevovodi, oluci, električni kablovi, utikači, prekidači, antene…).
  • Svaki provodnik struje koji je iznad ramena povećava opasnost direktnog udara groma (antene, motike, kose, metalne alatke, sajle, merdevine, cevi i slično).
  • Mobilne telefone, tablet računare, uređaje sa kablovima i slušalicama ili radio uređaje isključite na otvorenom prostoru i ne nosite ih sa sobom, već ih ostavite zaštićene od vlage, dalje od vas.
  • Mokro uže, mokra odeća, ili mokro drvo blizu vas ili u rukama mogu provoditi struju, odnosno „privući“ udar groma.
  • Ako ste na otvorenom prostoru, nemojte stajati u velikoj grupi ili u grupi sa stadom domaćih životnja, pošto to povećava opasnost od udara groma.
  • Izbegavajte isturene objekte (vrh brda, vrh brežuljka, greben, usamljena stabla, ivicu šume, žbunje).
  • Izbegavajte prostor blizu dalekovoda, bandera, žičara, dizalica
  • Tokom grmljavine izađite iz vode i iz čamca i potražite zaklon.
  • Šator nije zaštita od groma, kao ni gumena odeća ili obuća. Udaljite se od šatora i od njegovih metalnih šipki.
  • Ako ste u gustoj šumi, potražite zaklon pored manjih stabala i žbunja, a ne pored najvišeg i najdebljeg drveta.
  • Na otvorenom prostoru birajte najniža mesta i doline sa najmanje vode.
  • Ako ste ipak na otvorenom, čučnite i skupite se, umotajte se u jaknu ili neki izolacioni plastični materijal i nemojte ležati ispruženo na mokroj zemlji (odbacite sve metalne i druge predmete od sebe). Osnovna logika ovog položaja – smanjiti visinu i što manjom površinom dodirivati tlo.

Kobne zablude

Grom najčešće udara u najviši objekat – nema pravila – nekada to bude i nedaleko od visokog objekta.

Munja retko udara dva puta u isto mesto – ali se dešava po svim zakonima verovatnoće.

Na kraju oluje munje nisu opasne – nije tačno – munje su jednako opasne na kraju oluje kao i na početku.

Postoji opasnost od dodirivanja osobe koju je pogodila munja – možda ima zaostalog elektriciteta, i to može biti neprijatno, ali nije opasno. Čoveku treba pružiti prvu pomoć.

Pogledajte komentare (2)

2 komentara

  • Dragan Cvetkovic

    U prilogu smo naveli ono što je najznačajnije, mada se : o munjama i gromovima može mnogo pisati. Uprkos mnogim savremenim naučnim dostignućima, o ovim prirodnim pojavama se još nedovoljno zna. Sigurnih pravila i stopostotne zaštite od groma na otvorenom prostoru ipak nema.

  • blajbi

    Samo delimicno tacno.

Ostavite komentar