Biblioteke važnije nego ikad

Foto: Beta

Dan sećanja na rušenje Narodne biblioteke Srbije u Drugom svetskom ratu obeležen je danas na ruševinama tog zdanja na Kosančićhevom vencu u Beogradu simboličnom akcijom prikupljanja knjiga za javne biblioteke u Srbiji.

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac rekao je da su danas biblioteke važnije nego ikada „u trenutku kada Evropa proživljava najdublju krizu svog identiteta, pod uticajem ekonomskih previranja i nezapamćenog talasa migracija i kada u mnogim zemljama ponovo jača ekstremna desnica, koja preti da poništi najvažnije tekovine evropske civilizacije – kulturu različitosti i tolerancije“.

„Biblioteke nisu samo mesta u kojima izučavamo prošlost. Biblioteke su mesta na kojima pokušavamo da razumemo svoj sadašnjost i osmislimo svoju budućnost. Biblioteke su laboratorije znanja  i spoznaje“, naveo je Tasovac.

On je kazao da su ruševine na mestu nekadašnje zgrade Narodne biblioteke Srbije mesto na kome se treba zapitati „Šta i koliko činimo za knjigu i za biblioteke danas?“

Tasovac je rekao da je Ministarstvo kulture u protekle tri godine izdvojilo 310 miliona dinara kroz kontinuirani otkup publikacija za biblioteke putem redovnog konkursa.

„Ukupno 180 javnih biblioteka, medju kojima i Univerzitetska biblioteka ‘Svetozar Marković’ i biblioteka SANU, snabdeveno je sa 590.000 primeraka  novih izdanja, ili za 200.000 primeraka više nego u prethodnom periodu“, naveo je on.

Ministar kulture je naveo da je otkupom obuhvaćeno više od 200 različitih izdavača.

„I zato danas kada stojimo na ovom mestu – mestu bola, praznine i gubitka – možemo sa ponosom da kažemo: ‘Knjiga je i dalje živa u Srbiji'“, kazao je on i dodao da ulaganje u knjige znači ulaganje ubudućnost.

Upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković govorio je o svojim sećanjima na NATO bombardovanje 1999. godine i rekao da svaki naraštaj u Srbiji doživi „sličan užas“.

„Ispadne da je istovetan, pričamo li o 1941. godini 1944. i 1999. godini. Može se svakog puta ponoviti isti tekst, podjednako artikulisan vapaj. Ne mogu da pretpostavim kuda ide ovaj svet, ali na koncu uobičajene krvave bajke dužnost je svake žive biblioteke da svaki trenutak bez obzira na sve druge sačuva, sabere, odbrani, bez obzira na pra svršetak koji nismo ni sanjali“, naveo je on.

Književnik i predsednik Upravnog odbora Narodne biblioteke Srbije Mihajlo Pantić citirao je reči pisca Ive Andrića iz dela „Znakovi pored puta“- „Biblioteka je riznica a knjiga zajedničko dobro“.

„Mesto na kome se sada nalazimo nekadašnja je riznica svega najboljeg što je na ovom jeziku napisano, a danas u korov i travuljinu obrasla rupa bez bilo kakvih tragova postojanja tog spepeljenog zajedničkog dobra, takodje je za svakog ko ume da napiše makar samo prvo slovo azbuke, jedan znak. Simboličan znak. Istina, ne znak pored puta, nego znak ispražnjenog središta u kome decenijama obitava mukla komemorativna tišina“, naveo je on.

Pantić je kazao da za 75 godina koliko je prošlo od rušenja ove biblioteke i koliko je dovoljno da se ispuni pojedinačna ljudska sudbina nijedna vlast – gradska ili državna, bez obzira na mandat ili ideoogiju nije našla za shodno da ovo mesto obeleži na dostojan nači i pretvori ga „stub sećanja“ i „kulturno svetilište“.

U bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. uništeno je više od 1.300 srednjovekovnih rukopisa i dokumenata na pergamentu i hartiji, 300.000 štampanih knjiga, kompleta novina i časopisa iz 18. i 19. i 20. veka.

U Narodnoj biblioteci Srbije na Kosančićevom vencu izgorelo je i oko 2.000 pisama književnika i znamenitih ličnosti srpskog i drugih južnoslovenskih naroda, bogata kartografska i muzeološka zbirka biblioteke neprocenjive vrednosti, kompletna dokumentacija i svi inventari i katalozi.

Knjige koje su danas učesnici manifestacije i posetioci ostavili na lokalitetu srušene zgrade Narodne biblioteke Srbije biće poklonjene javnim bibliotekama.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar