Gojković: Rodiće se novi Cune, sigurno

Čovek orkestar, vlasnik prve zlatne ploče na Balkanu, jedan od retkih koji ima apsolutni sluh, umetnik koji zna najveći broj pesama i sedam decenija neguje narodnu i starogradsku muziku, Predrag Cune Gojković, nedavno nagrađen Zlatnim mikrofonom za životno delo poručio je – rodiće se novi Cune.

Foto: Youtube/Printscreen

Foto: Youtube/Printscreen

U Kamenoj sali Radio Beograda za koji je snimio 1.000 pesama, trajno obogativši njegovu riznicu, proslavio je 83. rođendan, skoro 70 godina na muzičkoj sceni i 52 godine braka.

Pored Zlatnog mikrofona, Cunetu je uručen i srebrenjak sa Vukovim likom Vukove zadužbine za doprinos očuvanju tradicije u formi izvorne narodne pesme i Nagrada za životno delo Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.

Kamena sala je bila mala da primi sve njegove prijatelje, a Cune je zahvalio svojoj matičnoj kući za to, za njega, vrhunsko priznanje.

„U Kamenoj sali smo učili nove pesme, pisali aranžmane za festivale – od San Rema do Beogradskog proleća. Tu smo se odmarali i zamarali, plakali zbog neuspeha i radovali se uspesima“, priseća se Gojković u telefonskom razgovoru za Tanjug.

Pre rata, kaže, tamo je išao u bioskop, a posle rata prolazio je pored tog zdanja sa strahom od audicije kod „strašnog Carevca“ (Vlastimir Pavlović).

Od debija na talasima Radio Beograda 1939. kada je nastupio u ženskom oktetu, preko položene audicije za radio pevača 1948, pa do danas množili su se trajni snimci za zvučni arhiv Radio Beograda, nagrade i priznanja, nastupi sa raznim ansamblima, uključujući i Simfonijski orkestar RTS-a.

Godine 1962. napravio je bum sa pločom „Kafu mi, draga, ispeci“ koja je dostigla tiraž od 100.000 primeraka.

„Preko noći sve radio i tv stanice su počele po više puta dnevno da puštaju moju pesmu. Nisam mogao ulicom da prođem. Na auto-putu su me zaustavljali naši gasterbajteri. Češto se ne bi setili ni mog imena ni prezimena, nego bi doviknuli: Zdravo, kafu mi draga ispeci“, priča Gojković.

Pesma „Kafu mi, draga, ispeci“, koju je naučio od Nade Mamule, slučajno se našla na ploči, jer se jedna pesma pokvarila pa su ubacili rezervnu, a sve se to dešavalo u vreme kada je Gojković uspešno izvodio zabavnu muziku.

Zanimljivo je i da je prvi njegov zapis na gramofonskoj ploči bila slovenačka pesma, tako da je „prvo zapevao Slovencima, pa tek onda svima ostalima“.

Mnogi tvrde da zna čak 4.000 pesama, sam Gojković nije siguran. Sa sedam godina, kada je prvi put zapevao, u Kolarčevoj zadužbini, znao je 20tak pesama koje je naučio od majke.

„Ona je imala naviku da i lepe i tužne trenutke leči pesmom, a ja sam slušao, učio, zapisivao u pesmaricu. Kasnije kada sam se opredelio za muziku, ne završivši školu, otišao sam u kafanu koja je najbolji univerzitet za pevača, jer tamo morate da zadovoljite mušterije da biste dobili bakšiš“, rekao je Cune.

Da je čovek koji zna najviše pesama, Gojković je dokazao 1971. kada mu je „na megdan izašao“ Miodrag Mile Bogdanović. Njihovo nadmetanje trajalo je 15 sati, uz njih je dežurao tim od pet lekara, otpevali su 300 pesama, a rezultat je bio 42:41.

Prva runda, seća se Cune, bila je da jedan započne pesmu, a drugi završi, druga runda je bila „na slovo na slovo“ – kojim slovom jedan završi pesmu, tim slovom kroz 10 sekundi treba da počne pesma drugog.

Treća runda bile su pesme na određenu temu – od vina i rakije, preko kose, cveća, taraba, do brojeva – 55 minuta su pevali pesme o brojevima. Četvrta runda podrazumevala je pevanje po zadatku protivnika, a u petoj rundi bi jedan započeo pesmu bez da kaže orkestru tonalitet ili o kojoj numeri je reč, da bi protivnik nastavio u drugom glasu.

„Tada se pročulo da Cune zna najviše pesama, ali vremenom to iščili. I danas zapevam u sebi, idem po azbuci da vidim da li mogu da se setim tih pesama“, kaže Gojković, kome je moždani udar oduzeo izuzetan glas.

U lepom sećanju ostali su mu i nastupi sa Predragom Živkovićem Tozovcem i Miroslavom Ilićem, po ugledu na slavna tri tenora, ali i kako je sa Tozovcem i Zlatom Petrović „zaustavljao građanstvo“ kraj malih ekrana u vreme emisije „Folk parada“.

Seća se svakog detalja iz svoje bogate karijere i nagrada u Puli i Nišu za epizodnu ulogu u filmu „Jagode u grlu“ Srđana Karanovića, učešća u filmu „I Bog stvori kafansku pevačicu“, i kako je od jednog a capella glasa došao do višeglasja postavši čovek orkestar, sa rasponom glasa od tri oktave.

Snagu za dugo trajanje na sceni crpeo je iz porodice, a važan je i uredan život.

Na pitanje da li u nekom vidi svog naslednika, ističe da smo „pevačka nacija“.

„Imamo odlične pevače od sedam do 77 godina, ali mi je žao što postoje samo dva stila pevanja – Cecin i Šabanov. Niko se ne bavi svojim stilom, niko ne obnavlja narodnu muziku, svi jure hitove kako bi zaradili novac ili stekli prestiž“, primetio je on.

„Rodiće se novi Cune, sigurno“, zaključio je Gojković na kraju razgovora.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar