Jubilarni broj srpskog časopisa u Kanadi
Jubilarni broj časopisa „Ljudi govore“, jedne od malobrojnih publikacija za književnost, umetnost i kulturu u srpskoj dijaspori, objavljen je u Torontu.
Dvobroj 25-26 ima više od 300 strana knjiškog formata i najveći deo štampan je na srpskom, ćirilicom, ali ima i sekciju na engleskom jeziku.
Taj časopis izlazi već osmu godinu, a objavljuje književne i kulturuloške tekstove pisaca poreklom iz bivše Jugoslavije i sadašnjih matičnih srpskih zemalja, kao i radove stranih pisaca.
Osnivač, izdavač i operativni urednik Radomir Baturan koji duže od dve decenije živi u Torontu, rekao je agenciji Beta da se od osnivanja časopisa do jubilarnog izdana nije odustalo osnovnih načela u uredjivanju časopisa, estetskog, etničkog i duhovnog jedinstva.
„Nepokolebljivo verujemo da su u eri interneta časopisi i knjige prozori u svet koji rečju i slikom svekolikom čovečanstvu govore naročito o narodu i državi kojima su prevashodno, koncepcijski i sadržinski posvećeni“, rekao je Baturan.
On, medjutim, upozorava da ni Srbi u matici, ali ni u dijaspori ne haju mnogo za knjige i časopise koji entuzijazmom malobrojnih nastaju i izlaze do nekog od jubilarnih brojeva, a onda se gase.
„Opstajemo blagodareći volonterskom radu urednika od Londona do Oklanda na Novom Zelandu, od Beograda do Toronta, vernošću čitalaca, ali i zahvaljujući sponzorima kakvi su poslovno uspešni doseljenici poput Žarka Brestovca iz Toronta i Zorana Mladenovića iz Montreala“, rekao je Baturan.
Prema njegovim rečima Ministarstvo kulture u Srbiji ne pokazuje interesovanje da podrži časopis, na koji su se pretplatile nacionalne biblioteke Kanade i Engleske, kao i neke univerzitetske u Kanadi. Nijedna biblioteka u Srbiji nije pretplatnik časopisa.
Na uvodnim stranicama jubilarnog dvobroja glavni i odgovorni urednik, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Milo Lompar piše o srpskoj kulturnoj politici.
„U nas je na delu politika potpunog kontinuitete sa prethodnom vlašću: posle idejnog, ekonomskog, antinacionalnog… osvedočavamo se u uspostavljanju personalnog kontinuiteta“, piše Lompar.
Centralna istorijska tema, čija je autorka višedecenijska kulturna poslenica u srpskom iseljeništvu u Kanadi Draga Dragašević, naslovljena je kao „Golgota o internisanju u Kanadi za vreme Prvog svetskog rata“.
Reč je o doskora malo poznatim tragičnim dogadjajima o slanju hiljada doseljenika u 24 kampa u pustim i hladnim krajevima Kanade gde su teško radili. Većina su bili raniji stanovnici Austrougarske i Otomanske imperije.
Kako su Kanada i Srbija bile na istoj strani u Velikom ratu, Srbi iz Srbije i Crne Gore smatrani su saveznicima, a oni iz zapadnih krajeva neprijateljima. Nijedna druga doseljenička zajednica nije se našla u tom položaju.
Skoro ceo vek je prošao pre no što je kanadska vlada ustanovila Fond za komemorativne, kulturne i naučne projekte posvećen tom neslavnom delu istorije te zemlje.
Prošle godine u 59 kanadskih gradova otkriveno je 100 spomen ploča u znak pijeteta prema doseljenicima-žrtvama tadašnjeg kanadskog ratnog zakona od kojih su dva znamenja posvećena Srbima.
Kao u svakom izdanju časopisa „Ljudi govore“ štampane su i foto-reprodukcije radova jednog umetnika. U jubilarnom broju predstavljen je vajar Mijo Mijušković (84), a priču-epistolu o njemu napisao je jedan od vodećih savremenih srpskih likovnih kritičara Sreto Bošnjak.
Mijušković samostalno izlaže punih pet decenija u Crnoj Gori, Srbiji, Italiji, Francuskoj, Madjarskoj i drugde.
Jubilarni dvobroj časopisa „Ljudi govore“ donosi i redovne prozne, poetske, esejističke, kritičke i druge rubrike, uključujući i blok na engleskom jeziku posvećen kanadskim proznim piscima i pesnicima.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.