Kolektivno čitanje Tolstoja na Bitefu

U glavnom progamu 49. Bitefa večeras će učestvovati predstava „Smrt Ivana Iljiča“ Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, koja će biti izvedena na sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

YouTube/PrintScreen

YouTube/PrintScreen

Predstavu po delu Lava Nikolajeviča Tolstoja, sa podnaslovom „Kolektivno čitanje“, režirao je slavni umetnik iz Slovenije Tomi Janežič. On potpisuje i dizajn svetla, ko-dizajn scenografije (sa Danielom Dimitrovskom i Željkom Piškorićem), kao i odabir i montažu muzike.

Kostime je kreirala Marina Sremac, a autor originalne muzike je Jovan Živanović.

U velikom ansamblu su Deneš Debrei, Dimitirje Dinić, Filip Đurić, Jasna Đuričić, Boris Isaković…

Koproducenti predstave su Studentski kulturni centar iz Novog Sada i Bitef teatar.

Tokom četiri sata čita se novela čuvenog ruskog pisca, a publika učestvuje  u radnji na nekoliko načina, otvarajući prostore za nova značenja.

Kako i piše u podnaslovu, ova forma scenskog iz­vođenja je i bukvalno kolektivni čin. U jednom času glumci pozivaju gledaoce da svojim susedima u sali glasno čitaju pasuse pripovetke da bi se prisetili vremena kada su i sami bili slušaoci tuđih čitanja ili je njih neko slušao kako čitaju, kaže dramaturškinja Katja Legin.

Tekst novele se sve vreme emituje i preko video-bima, pa će gledaoci i slušati glumce (ili svoje susede), ali će moći i da ga čitaju. Tako čitanje kao forma komuniciranja postaje deo teatarskog izraza, ali i oblik preispitivanja ličnog razumevanja pročitanog sadržaja.

Čitanje – glasno ili u sebi predstavlja posebnu vrstu aktivnosti, ono uključuje gledaoca u radnju, omogućava mu da neposrednije doživi intimnu dramu Ivana Iljiča, te postaje elemenat oneobičavanja u smislu ruskog formalizma, ali i bre­htovskog postupka uspostavljanja distance.

Uprkos naslovu koji nas navodi na temu smrti, priča otvara pitanje života – kako živeti u skladu sa sobom i šta daje smisao našim životima. Ova predstava pokušava da dotakne to veliko pitanje na najjednostavniji mogući način, bez nepotrebnih pozorišnih dodataka, sa čistim prisustvom aktera na pozornici, ističe Leginova.

Predstava pokušava da sa najelementarnijim po­zorišnim sredstvima podstiče zamišljanje gledalaca i kroz različite vrste glumačkog prisustva otvori pitan­je ljudskih odnosa, odnosa u kojima se nalazimo i u zajedničkom procesu predstave – kolektivnom čitanju, okupljeni oko Tolstojeve priče.

U pitanju je umetnički laboratorijski rad, u kojem su stvaraoci istraživali osnovne elemente pozorišne komunikaci­je, glumačkog procesa, prisustva, ekspresivnosti i kreativnih potencijala pojedinca i grupe, ovog puta u dijalogu sa Tolstojevom pripovetkom. Pitanje šta i zašto ima smisla stvarati u po­zorištu, ponovilo se kao najznačajnije, navodi se u programu predstave.

Ovaj „ples misli“, kako je ocenio novosadski pozorišni kritičar Igor Burić, „može da prija kontemplativnijoj i meditaciji sklonijoj publici“.

„Ovakve predstave su mnogo značajnije pozorištu nego publici (kao da je tu reč o dve odvojene kategorije). Pogotovo onoj publici koja čita. A zna se, to je stara stvar, najbolje se čita kada čitaš sam. I sa razumevanjem“, smatra Burić.

Janežič je pozorišni reditelj, profesor i psihodramski psihoterapeut. Diplomirao je i ma­gistrirao na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju u Ljubljani, gde predaje od 2006. godine. Dodatno se edukovao u Sloveniji i inostranstvu u oblasti brojnih glumačkih tehnika, psihodrame i grupne analize.

Predavao je i učestvovao na mnogim projektima u celom regionu, u više evropskih zemalja i u SAD. Njegove predstave gostovale su na brojnim festivalima širom sveta. Dobitnik je nekoliko desetina među­narodnih priznanja i nagrada.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake