Otvorena izložba „Vedrine i sete Branka Ćopića“ u BGB

U galeriji Atrijuma Biblioteke grada Beograda (BGB) otvorena je izložba „Vedrine i sete Branka Ćopića“, organizovana povodom obeležavanja 100. rođendana jednog od naših najomiljenijih pisaca u posleratnoj Jugoslaviji.

YouTube/PrintScreen

YouTube/PrintScreen

Izložbu je otvorio akademik Miro Vuksanović, koji je u besedi naslovljenoj „Mala moja Branka Ćopića“ podsetio da smo „od renesansnih pesnika primili kanconijere Lauri i Beatriči, učili o dvobojima ruskih pesnika zbog njihovih ljubavi i tugovali s Jesenjinom zbog Isidore“.

„Recitovali smo magistrale sonetnih venaca Juliji i ostalim omiljenim ženama, zagledali smo Lenku Dunđersku u jahaćem kostimu, 30 godina mlađu od njenog pesnika…“, rekao je Vuksanović.

Konstatujući da smo „svuda , dakle, u opštoj i srpskoj književnosti, u najpoznatijim stihovima ljubavi, u središtu erotični motiv, a tako je i danas, iako se više ne pevaju romanse pod balkonima, a sa stihova smo prešli na SMS ljubav“, Vuksanović je rekao da Ćopić nije imao ni Lauru ni Lenku, ali je imao „Malu moju iz Bosanske Krupe“.

„O njoj je rimovao baladu dok mu ‘kosa sijedi’, dok Una ‘ćuti kao nijema’, gde ‘sve je pusto’, jer su stigle ‘godine, nemjerljive, skupe'“, podseća Vuksanović.

Vratio se u, prvi susret sa gradom gde ‘zija u izloge skupe’, kada je naišla ‘kao lak oblačak’, a on zaboravio ‘ime i očinstvo’, i kako ‘se zovu ukućani’. Bilo mu je dvanaest godina“, kazao je Vuksanović sa puno nežnosti i topline.

Prema njegovoj oceni, „Brankova pesma o prvoj ljubavi u celosti je od nostalgije iz koje se kao srebrni prah presijavaju prigušeni humor, dečačka naivnost, čuđenje pred lepotom i drukčijim svetom“.

„Branko Ćopić, ovakav, kao što je prikazan podacima, faksimilima, citatima i fotografijama, uglavnom iz Ćopićevog zaveštanja SANU, sa ponekim zapisom prvi put pred javnošću, s naslovima njegovih knjiga, u nedoglednom žanrovskom i životnom zahvatu, veran istini, veselosti, pravdi i pritajenoj tami koja ga je odvela preko mosta, onamo, na drugu obalu, sada, na vek od rođenja, ima razloga da svoju ogromnu ljudsku i književnu dobrotu daje i onima što će posle nas dolaziti“, poručio je Vukasnović

Cilj postavke izložbe, koju priređuju BGB i Univerzitetska i narodna biblioteka Republike Srpske, je da se ukaže da je taj vedri dečiji pisac ostavio iza sebe i relevantno delo, ozbiljnu oporuku i tragičnu biografiju.

Njegov životni put kretao se od omiljenog režimskog pisca do disidenta.

Taj ga je paradoks pratio do kraja – ni vlast koja ga je prozivala, saslušavala, pratila, nije mogla da potamni i prenebregne slavu pisca široke čitalačke publike. Bio je jedan od retkih pisaca koji je živeo isključivo od svog književnog rada.

Olga Krasić Marjanović, autorka izložbe i veoma lepo opremljenog kataloga, je sa puno pažnje priredila izložbu, u saradnji sa kolegom iz Banjaluke Ratkom Marićem.

Izložbu, katalog kao i Zbornik Ćopićevih tekstova i tekstova o njemu, koji je predstavljen juče u BGB, deo su regionalnog projekta „Vedrine i sete Branka Ćopića“, uz finansijsku pomoć ministarstava kulture Srbije i Republike Srpske.

Branko Ćopić (1915-1984) je ostao upamćen kao autor izuzetne popularnosti, neobično plodan, sa, za naše prilike, neverovatnim tiražima. Pritom, njegova dela su prevedena i objavljena na više od 30 jezika širom sveta.

Izložba prati, oslanjajući se na dokumenta, i književno delo pisca i njegovu životnu sudbinu koja je imala tragični kraj.

„U svesti savremenog čitaoca književno delo Branka Ćopića pripada jednom po malo već zaboravljenom vremenu Drugog svetskog rata i zemlji koja više ne postoji. U posleratnoj Jugoslaviji šezdesetih i sedamdesetih godina bio je najomiljeniji, najčitaniji i najtiražniji pisac čitavog jugoslovenskog prostora. Pođednako omiljen i kod dece, i kod odraslih čitalaca“, piše Olga Krasić u katalogu.

Građa izložbe, otkriva Krasić Marjanović, „najvećim delom, preuzeta je iz Arhiva SANU, gde se, voljom pisca,  i čuva celokupna ostavština Ćopića. a ljubaznošću akademika Vasilija Krestića, kao i osoblja Arhiva stavljena joj je na uvid i obrađena i neobrađena arhivska građa“, dodaje Krasić Marjanović.

Za potrebe izložbe skenirano je blizu 1.000 dokumenata tako da prikupljena građa daleko prevazilazi realizaciju ove izložbe i kataloga. Dragocen je podatak da su u prepisci pronađena pisma koja su mu tokom rata pisali majka Soja, Duša Perović, Erna Danon i brat Spasoje Čučak.

„Sadržina ovih pisma, ocenjuje autorka kataloga, potvrđuje Ćopićevu popularnost stečenu tokom  rata, ali i nagoveštavaju jednu prećutanu ljubav, verovatno i brak sa Jelom Perović…“, dodaje autorka.

Poseban segment izložbe predstavlja objavljivanje romana i zbirki priča onako kako ih je u mnogobrojnim intervjuima propratio sam pisac – „Prolom“,  „Doživljaji Nikoletine Bursaća“, „Gluvi Barut“ i „Odumiranje međeda“, „Ne tuguj Bronzana stražo“, roman i serija „Osma ofanziva“, „Bašta sljezove boje“, „Delije na Bihaću“ .

Na šest plakata, uz portrete pisca, posebno su dati izvodi iz intervjua u kojima  je govorio o svom pripovedačkom postupku, pogledu na literaturu i svoje književne uzore, o pripadnosti svom narodu i zavičaju za koji je bio neraskidivo vezan najtananijim nitima.

Na otvaranju izložbe koja će trajati do 8. oktobra, a zatim će biiti postavljena na bedogradskom Sajmu knjiga, govorili su još direktor Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov i rektor Univerzitetske i narodne biblioteke Republike Srpske Ljiljana Petović Zečić.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake