Bosiljčić: Getsbi je tanana duša i nadilazi američki san

Glumac Ivan Bosiljčić, koga će publika od 18. decembra gledati na sceni Madlenianuma u ulozi Džeja Getsbija, kaže da drama Hrista Bojčeva, u režiji Ane Radivojević-Zdravković, dodaje još jedno tumačenje romana S.F. Ficdžeralda.

„Filmske verzije i pisani predložak pamtimo po Getsbijevim žurkama, a u našoj pozorišnoj izvedbi svi ljudi, koji na prvu loptu imaju tu nezajažljivu želju za provodom, najbezbednije se osećaju u trošnoj kući jednog umetnika – Nika Karaveja, glavnog junaka“, rekao je Bosiljčić.

On je primetio da Getsbi, koji je za ceo Njujork veliki po svom kapitalu, zapravo svoju veliku dušu i ljubav sme da izgovori samo tom, na prvi pogled, malom čoveku.

„U kapitalističkom društvu danas, kao i u vreme prohibicije u Americi, umetnik je proglašavan za malog čoveka, a kapitalista za velikog. Getsbi je velika tajna za sve samo zato što niko ne očekuje da on u sebi ima ljudskosti, jer a priori ako je bogataš i ima sve, onda se podrazumeva da se tu nađe i ljubav, mir. To je uvek najveća demistifikacija američkog sna koji je danas postao globalni san“, ocenio je Bosiljčić.

Foto: Instagram/IvanBosiljcic

Foto: Instagram/IvanBosiljcic

On je kazao da u groznici za potrošnjom i sticanjem, zaboravljavamo da se ljubav ne može kupiti, da se vreme ne može vratiti i da postoje neke nematerijalne stvari od kojih živimo.

„Getsbi je to shvatio kada je od siromašnog momka postao najbogatiji čovek Njujorka, ali onda shvata da ne može da vrati vreme, da je njegova ljubav tuđa žena, da njeno dete nije njegovo dete. Međutim, on prelazi preko toga i u tome je veličina njegovog velikog sna kojim nadilazi američki san“, objasnio je Bosiljčić.

Popularni glumac je podsetio da je Robert Redford u filmu Sidnija Polaka igrao Getsbija u realističnom ključu, a Leonardo di Kaprio u adaptaciji Baza Lurmana u potpuno bajkovitoj, skoro farsičnoj atmosferi eksplozivnih žurki, nenormalne raskoši, brzih vožnji.

„Mi smo uzeli možda najzanimljiviju tezu ovog romana, koja ni u jednoj filmskoj verziji nije potencirana, a to je da je ovo antiratna drama, da je cela ta groznica zapravo posledica rata i najava novog rata. Ne zaboravimo da se naš komad dešava nakon Prvog i uoči Drugog svetskog rata, a ono što ga čini aktuelnim jeste što mi danas živimo u vreme groznice i u predvečerje rata“, ocenio je Bosiljčić.

On je rekao da se nisu bavili fascinacijom, plagiranjem već ostvarenih uloga i situacija, već svojom predstavom „dodaju još jedno tumačenje Ficdžeraldovog romana“.

Za Bosiljčića izazov je bio odvojiti Getsbija od realističnog.

„Taj čovek je Veliki Getsbi baš zato što je teško pojmljiv, teško da možete da poverujete da je postojao takav čovek, neko o kome idu tračevi kroz Njujork da je najgori mafijaš, najveći zavodnik, da je njegova biografija najsumljivija, da je sve od alkoholičara do zločinca, a zapravo je tanana duša, toliko tanana da sve to izdrži i usmerava se na ljubav i na dobrovoljnu žrtvu“, primetio je on.

Bosiljčić je rekao da su i danas svi žrtve tračeva, svakog umetnika je oštetila ta nezajažljiva želja javnosti za njegovim privatnim životom.

„Uzalud mi pokušavamo da guramo u prvi plan naš posao, naše kreacije, najzanimljivija je senzacija. Sa kakvom divnom lakoćom Getsbi to prevazilazi i kako je otišao u svoj nesrećan kraj, miran i pomiren sa sobom! Postradao je za svoju ljubav“, naglasio je glumac.

Bosiljčić je skrenuo pažnju i na činjenicu da su ljudi danas žrtve tuđih ambicija, tuđih planova.

„Nama je ukinuto pravo na dobrovoljno žrtvovanje. Ođednom se raspadaju brakovi, roditelji su loši, deca rastu nesrećna, na poslu svi doživljavamo nervne slomove i pucamo. Znate li zašto je to tako? Zato što je naša žrtva potrošena na nekog iznad nas. Umesto da kada dođe trenutak, kada treba da se žrtvujemo, da imamo šta da damo, mi smo toliko pohabani, da za naše najdraže nemamo“, primetio je Bosiljčić.

On je naglasio da „ne smemo da damo taj potencijal da se žrtvujemo za svoje dete, za svoju ljubav, prijatelja“.

Priznaje da ima sreću da nije visoki kapitalista, da ne živi luksuznim životom i da je to jedna od stvari zbog kojih je srećan što živi u Srbiji.

„Prošle godine sam bio u Njujorku i video sam kakva je to furija. Ja ovde još uvek mogu da budem i otac i radnik, umetnik i dobar suprug, jedno ne isključuje drugo. Verujem da je ovo sredina koja je zadržala taj potencijal duhovne vrednosti i toga nikada ne bismo smeli da se odreknemo“, poručio je Bosiljčić.

On je dodao da se vrlo intenzivno bavi svojim duhom na sve moguće načine.

„Ceo ovaj kreativni život živim zahvaljujući samo tome što koliko toliko održavam duh zdravim, jer je ovo savršeno tlo za pomahnitalu ambiciju i sujetu“, naglasio je Bosiljčić.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar