Sećanje na Branislava Nušića (audio)

Na današnji dan, 8. oktobra 1864, godine, rođen je srpski pisac cincarskog porekla, Alkibijad Nuša, poznat kao Branislav Nušić, najveći srpski komediograf, član Srpske kraljevske akademije, koji je briljantno naslikao srpsku provinciju pod dinastijom Obrenovića i Beograd s početka 20. veka i između dva svetska rata.

Wikipedia.org/Nušić u tridesetim godinama

Studirao je pravo u Gracu i Beogradu, a kao diplomata radio je u konzulatima Srbije u Solunu, Bitolju, Skoplju i Prištini. Bio je dramaturg i upravnik pozorišta u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu.

Osuđen je 1887. na dve godine zatvora zbog satirične pesme „Dva raba“.

Učestvovao je kao dobrovoljac u srpsko-bugarskom ratu 1885, a u Prvom svetskom ratu prešao je sa srpskom vojskom preko Albanije.

Darovit portretista i pisac veoma razvijenog smisla za pozorišnu scenu i njene zakone, oštro je zapažao negativne pojave i s mnogo duha slikao svet u kojem se kretao – od opštinskog pisara do poslanika i ministra.

Njegova dela suvereno su vladala repertoarom srpskih pozorišta između dva rata, a i sada su dosta igrana kod nas i u svetu.

Dela: komedije „Sumnjivo lice“, „Gospođa ministarka“, „Narodni poslanik“, „Protekcija“, „Ožalošćena porodica“, „Pokojnik“, „Put oko sveta“, „Dr“, „Svet“, „Ujež“, „Mister dolar“, pripovetke i romani „Pripovetke jednog kaplara“, „Ramazanske večeri“, „Opštinsko dete“, „Ben-Akiba“, „Autobiografija“, tragedije „Knez Ivo od Semberije“, „Hadži-Loja“, „Nahod“, drame „Tako je moralo biti“, „Jesenja kiša“, „Pučina“, „Iza božjih leđa“.

 

Ostavite komentar

Ostavite komentar