Sećanje na Fjodora Dostojevskog (video)

Na današnji dan,  9. februara 1881. godine, u 59. godini života umro je Fjodor Mihailovič Dostojevski, velikan ruske i svetske realističke književnosti, verovatno jedan od najgenijalnijih duhova koje je dala svekolika književna istorija. Tvorac je dela čija je umetnička snaga do te mere impresivna da su mu se, hteli to ili ne, vraćali gotovo svi potonji literarni stvaraoci, a mnogi od njih, ne bez razloga, pred njim zanavek „bacali pero u trnje“.

Foto: Wikimedia/Album Dosoïevski (Gallimard)

Čini se, štaviše, da nikada nijedan književnik nije u tolikoj meri uticao na literaturu jednog vremena kao Dostojevski na literaturu XX veka, tj. na modernu književnost.

U njemu su, manje ili više, nedostižan uzor videli bezmalo svi romansijeri minulog veka, među kojima su i oni vrhunski: Franc Kafka, Tomas Vulf, Andre Žid, Tomas Man, Virdžinija Vulf, Vilijem Fokner, Ernest Hemigvej, Žan Pol Sartr, Alber Kami…

O stvaralaštvu Fjodora Dostojevskog pisali su ne samo slavni književni teoretičari, kao što su Leonid Grosman, Viktor Šklovski, Visarion Bjelinski, Lav Šestov, Mihail Bahtin, Berđajev, Jermilov, Lunčarski, Stejner, Đerđ Lukač, Hauzer i dr, već i sami pisci, među kojima su jedan Cvajg, Sartr, Kami. O njemu su razmišljali i Oskar Vajld, Alfred Adler, Andre Žid, Romen Rolan, Tomas Man…

Rana dela Dostojevskog prožeta su odbranom otuđenja ljudske suštine „poniženih i uvređenih“, a insiprisana socijalnim tragedijama malih ljudi.

Kao učesnik utopijsko-socijalnog kružoka M. V. Petraševskog, uhapšen je i osuđen najpre na smrt, da bi zatim, u poslednjem času, carskim ukazom bio pomilovan i proteran na deset godina izgnanstva u Sibir.

Dela nastala na robiji dočaravaju tešku tragiku ljudi koji svoje psihološke krize rešavaju ubistvom ili pobunom protiv sredine sa kojom su se sukobili, da bi na kraju, bar naoko, našli izlaz u hrišćanskom smirenju, krotkosti i unutrašnjem usavršavanju.

Dubina psihologije, poniranje u podsvest, traganje za korenima ljudske tragike u čoveku – glavne su karakteristike dela Dostojevskog i osnovna preokupacija modernog romana.

Dela: „Bedni ljudi“, „Dvojnik“, „Gazdarica“, „Njetočka Nezvanova“, „Slabo srce“, „Pošten lopov“, „Bele noći“, „Poniženi i uvređeni“, „Zabeleške iz podzemlja“, „Zapisi iz mrtvog doma“, „Zločin i kazna“, „Kockar“, „Idiot“, „Zli dusi“, „Mladić“, „Krotka“, „Braća Karamazovi“…

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake