Spomen-obeležje Arčibaldu Rajsu
U Holu Doma Vojske Srbije svečano je otkriveno obeležje u bronzi posvećeno Arčibaldu Rajsu „vojniku pravde, istine i prava“. Spomen obeležje je otkrio vojni ataše Švajcarske pukovnik Lars Vejlstrup.
Postavljanjem spomen – obeležja u Holu Doma Vojske Srbije Medija centar „Odbrana“ simbolično obeležava nekoliko značajnih jubileja iz srpske istorije – 100 godina od početka Prvog svetskog rata, 200 godina od Drugog srpskog ustanka i 70 godina od pobede nad fašizmom.
Kako je naveo, zamenik direktora Medija centra „Odbrana“ potpukovnik Zoran Krupež počast će biti odata najznačajnijim ličnostima vojne, kulturne i naučne istorije.
Krupež je podsetio da je projekat otpočeo postavljenjem bareljefa sa likom Nadežde Petrović i najavio da će u narednom periodu biti postavljena spomen-obeležja Koči Popoviću, Vladislavu Petkovicu Disu, Stanislavu Biničkom…
Postavljenjem bareljefa Arčibalda Rajsa, čiji je pokrovitelj Inicijativni odbor „U ime sećanja na dr Arčibalda Rajsa“, simbolično odajemo počast velikom prijatelju Srba tačno na stogodišnjicu njegovog učestvovanja u odstupanju srpske vojske i naroda preko Albanije, rekao je Krupež i istakao da je Rajs bio najveći Srbin, ne po rođenju, već po opredeljenju.
Vojni ataše Švajcarske pukovnik Lars Vejlstrup je naveo da je Rajs bio izvanredan čovek, humanista i da je kao takav pripadao i Srbiji i Švajcarskoj, ali i celom čovečanstvu, podsetivši da je Rajs bio pionir u istraživanju krivičnih dela i da se smatra ocem forenzike.
Za njega su karakteristične bile stvari koje su tipične za švajcarsko društvo – skolonost ka inovacijama i težnja ka vladavina prava, naveo je Vejlstrup.
Arčibald Rajs, istaknuti kriminalista praktičar i svetski ekspert, naučnik, univerzitetski profesor i humanista, svojim požrtvovanim radom i ljubavlju višestruko je zadužio srpski narod.
Kao ratni izveštač sa najopasnijih mesta informisao je javnost o masovnim ratnim zločinima nad srpskim življem i kršenju međunarodnog prava, obavljao uviđaje u mestima kroz koja je prolazio i lično se angažovao u pomoći srpskim izbeglicama i zbrinjavanju srpske siročadi.
Sa željom da učestvuje u izgradnji novog života u razorenoj Srbiji, nakon Velikog rata trajno se nastanio u Beogradu, gde je i nastalo njegovo čuveno delo „Čujte Srbi“, svojevrsni amanet u kome je na jedinstven način sa puno poštovanja, divljenja i ljubavi, govorio o vrlinama srpskog naroda i hrabro i iskreno, kako samo pravi prijatelj može, ukazao na naše mane.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.