Atelje 212 slavi 60 godina

Pozorište Atelje 212 započelo je svoj život pre tačno 60 godina premijernim koncertnim izvođenjem Geteovog “Fausta” u režiji Mire Trailović, u kome su igrali Marija Crnobori, Mata Milošević, Viktor Starčić i Ljubiša Jovanović, u maloj sali stare zgrade “Borbe” u kojoj je bilo samo 212 stolica u gledalištu.

Foto: Beta

Foto: Beta

Pojava Ateljea 212 značila je prekretnicu u pozorišnom životu ne samo Beograda, već i ovog dela Evrope, a osnovano je kao pozorište u kome bi se igrala nova avangardna drama.

„Meni je značio jako puno, ostvarenje snova, život u životu, poziv da se preispitujem, inspiraciju da drugome dam, sve to sam učio od onih koji su pre mene živeli, radili i stvarali u Ateljeu 212, mučili se i radovali, podstakli publiku da se zaljubi u njihov rad“, ističe aktuelni upravnik tog pozorišta Branimir Brstina.

Tokom 60 godina Atelje 212 je kroz svoje predstave, pisce i reditelje, a naročito kroz svoje velike glumce, izraslo u jedno od najznačajnijih pozorišta sa ovih prostora.

„Mislim da to nije moglo veštački da se stvori, to se stvorilo ozbiljnim vrednostima i naša dužnost danas je da te vrednosti sačuvamo. Svi koji žive i rade ovde pokušavaju da dosegnu koliko je moguće te nevidljive plafone koji svake noći izmiču te ih je sve teže dohvatiti“, rekao je Brstina.

Atelje 212 je bilo prvo pozorište u Istočnoj Evropi koje je igralo „Čekajući Godoa“ Semjuela Beketa (1956), a veliki uspeh te predstave otvorio je vrata čitavom nizu drugih avangardnih drama i autora te su tako dela Sartra, Foknera, Joneska, Kamija, Pintera, Adamova, Ruževiča, Džojsa, Žaria, T.S. Eliota, Vitraka, Šizgala, prvi put prikazana pred jugoslovenskom publikom na toj sceni.

„Smernice koje su davno postavljene su jasne i vidljive svakome čak i onome ko ne zna da objasni šta je Atelje 212“, kaže Brstina i naglašava važnost mladih koji „kroz svoju nesigurnost i ulaženjem u jednu toplu sigurnu kuću zajedno sa gledaocima pokušavaju da dosegnu ono što je vredno da drugima daju“.

„Volimo da prihvatimo mlade koliko je to moguće i da u ovoj besparici koju živimo učinimo sve da njihovo studiranje ne bude besmisleno. Zajednica u ovoj maloj kući mislim da može da učini čuda i ta čuda su dužnost ovog pozorišta“, dodao je upravnik Ateljea 212, koji je nasledio na tom mestu svoje prethodnike Miru Trailović, Ljubomira Draškića, Nebojšu Bradić, Svetozara Cvetkovića, Kokana Mladenovića, Ivanu Dimić.

Pozorište Atelje 212 je otkrivalo i nove domaće pisce i igralo komade Brane Crnčevića, Aleksandra Popovića, Dušana Kovačevića, a Brstina podvlači da je u tradiciji tog teatra značajna karika komedija.

„To su većinom bile ozbiljne komedije, dramske komedije, poetske komedije, političke, blesave komedije – komedija u svojoj širini i svim podžanrovima kojima se može poslužiti svaki reditelj i svaki glumac. S druge strane, obradovati gledaoca i malo ga izvući iz muke iz koje dolazi u našu salu, smatramo jednim od važnih koraka kojima koračamo kroz ovu našu istoriju“, rekao je Brstina.

Na inicijativu Mire Trailović i Jovana Ćirilova, u Ateljeu 212 nastao je 1967. godine festival Bitef.

Taj teatar je i danas okrenut otkrivanju novih domaćih dramskih tekstova i promovisanju drama vodećih evropskih i američkih autora, a Brstina smatra da mu je mesto „na vrhu“.

„Kada kažem na vrhu mislim na brdo koje nema svoju potpuno čvrstu podlogu. Sva pozorišta pokušavaju da budu na vrhu, umetnost je takva, čovek želi da stremi i leti. Svi koji učestvujemo u umetničkom popravljanju sveta, treba da pojurimo ka svojim vrhovima, sa pogledima ka visini, gde postoje novi vrhovi na kojima sede oni koji su nas stvorili“, naglasio je Brstina.

(Tanjug)

 

Ostavite komentar

Ostavite komentar