Sahrana Ljube Popovića danas u Valjevu

Slikar Ljubomir Ljuba Popović biće sahranjen danas u rodnom Valjevu. U Centru za kulturu Valjeva u podne će biti održan komemorativni skup. Potom će u 13.30 sati početi opelo u Hramu Vaskrsenja Gospodnjeg, a sahrana je zakazana za 15 sati.

Jedan od naznačajnijih i najosobenijih savremenih srpskih slikara međunarodne reputacije preminuo je 12. aprila u 82. godini, posle duge i teške bolesti.

Slikar Miloš Šobajić podsetio je da je Popović bio izuzetno značajan krajem pedestih godina kao pripadnik grupe slikara koja je posle rata „odnela Beograd u Pariz, za razliku od predratne ekipe koja je donela parisko slikarstvo u Beograd“.

Za slikara Mihajla Đokovića Tikala Popović je bio „spona između visokih intelektualaca i ovog dole sveta“. „Bio je svoj, autentičan, sjajna ličnost i teško je popuniti njegovo mesto“, naglasio je Tikalo.

Istoričar umetnosti Nikola Kusovac kaže da je Popović bio „svetska pojava“, da je zahvaljujući njemu srpska umetnost ušla u najozbiljnije preglede svetskog metafizičkog slikarstva, kao i da je slikarstvo bilo njegov život.

Živojin Ivanišević, vlasnik galerije „Pariski krug“ i 13 godina Popovićev prijatelj i saradnjik, ističe da nas je napustio jedan od najvećih savremenih slikara, duhovan čovek, obrazovan, posvećen do poslednjeg trenutka, beskompromisan kada je u pitanju likovna umetnost.

Ivanišević je rekao da spremaju televizijske emisije o Popoviću i da će publika imati priliku da vidi ekskluzivan materijal iz Pariza gde je pre dva meseca završena njegova samostalna izložba.

Ljuba Popović je rođen 1934. godine u Tuzli. Osnovnu školu i gimnaziju završio u Valjevu. Studirao na Akademiji primenjenih umetnosti i Likovnoj akademiji u Beogradu.

Nakon prvog, dvonedeljnog boravka u Parizu, posvećenog najvećim delom posetama Luvru, učestvovao je u nekoliko grupnih izložbi u Beogradu.

U Parizu se definitivno nastanjuje 1963. godine. Upoznaje Renea de Solijea, koji se odmah zainteresovao za njegovo delo i između njih dvojice razvilo se prijateljstvo zasnovano na uzajamnom poštovanju.

Stigavši u Pariz previše kasno da bi upoznao Andrea Bretona, a po prirodi i inače nezavisnog duha, nikad nije pripadao grupi nadrealista.

Uprkos tome, o njegovom delu pisali su Alen Boske, Alen Žufroa, Andre Pjer de Mandijarg i Patrik Valdberg, a kasnije i mnogi drugi autori, među kojima Rene Etiambl, Žan-Klarans Lamber, Žil Nere, Gustav Rene Hoke, Žan-Kristof Bajli, Žan-Luj Ferije, Izor de Sen Pjer, An Tronš, Saran Aleksandrijan, Mišel Elenberger.

Bio je jedan je od članova grupe „Mediala“ i inicijator osnivanja Moderne galerije u Valjevu početkom 1985. godine. Od 1991. je bio član SANU van radnog sastava.

Krajem prošle godine u Galeriji RTS-a priređena je njegova poslednja velika izložba u srpskoj prestonici, koju je posetilo oko 20.000 ljudi, a RTS, „Službeni glasnik“ i „Pariski krug“ objavili su monografiju „Ljuba“ grupe autora.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.