Sećanje na Lava Tolstoja

Na današnji dan, 9. septembra 1828. godine, rođen je Lav Nikolajevič Tolstoj, romansijer, pripovedač, autor brojnih religioznih, filozofskih, etičkih i estetičkih studija, velikan ruske i evropske realističke književnosti, umetnik kog Gorki i Čehov vide kao gorostasa, titana koji zemljom tumara sa antičkom veličanstvenošću, jedan od onih retkih književnih genija čija se dela čitaju u više navrata i svaki put sa novim otkrićem i saznanjima.

Portret Iqe Rejepina, 1887,, "Tretjakovska galerija", Moskva

Portret Iqe Rejepina, 1887,, „Tretjakovska galerija“, Moskva

Po poreklu plemić, u svom delu neretko je bio okrenut narodu i teškim uslovima carskog samodržavlja i grube eksploatacije u kojima je narod tada živeo. Učestvovao je u Krimskom ratu kao mlad oficir, a zatim je podneo ostavku i povukao se na imanje Jasnu Poljanu, gde je živeo sve do svoje 82. godine, kada je napustio porodicu i kuću i umro na železničkoj stanici Astapovo, odbivši da se pomiri sa Pravoslavnom crkvom koja ga je prethodno ekskomunicirala.

U obimnom i raznovrsnom stvaralaštvu Lava Tolstoja mogu se, uslovno rečeno, uočiti tri faze: „pripovedačka“, koja traje do šezdesetih godina 19. veka i u kojoj, osim pripovedaka, pisac započinje i pisanje „Rata i mira“, „romansijerska“, u sedamdesetim godinama 19. veka, u kojoj je okončan rad na romanu „Rat i mir“ i napisana „Ana Karenjina“, i „propovednička“, pozna faza, u osamdesetim godinama 19. veka i početkom devedesetih, obeležena prevashodno piščevim duhovnim radom, ali i izuzetnim književnim ostvarenjima („Vaskresenje“, „Smrt Ivana Iljiča“, „Krojcerova sonata“, „Đavo“, „Otac Sergije“, „Posle bala“, drame „Živi leš“, „Carstvo mraka“…).

Za Tolstojevo delo u celini karakteristična je složenost tematike i značenja (stoga se u njegovim romanima osnovna priča ne može parafrazirati, jer oni nemaju samo jedan, površinski sloj, niti jedinstvenu fabulu), kao i prisustvo brojnih paralelizama i kontrasta na različitim nivoima (na nivou likova, tematskih aspekata…).

Složenost strukture Tolstojevih romana oličena je u lajtmotivskom ponavljanju realističkih pojedinosti, koje već u ranim pripovetkama dobijaju tematski značaj, postajući vezivno tkivo kompozicije, slika i vraćanju na njih u novom kontekstu i sa drugačijim značenjem.

Umetničko jedinstvo svojih dela Tolstoj, dakle, ne gradi putem jedinstva radnje, tj. zapleta, već putem paralelizama, kontrasta i tematski povezanih detalja. Tako Tolstoj i na delu, čini se, pokazuje jednu od ključnih ideja svoje poetike – da je suština umetnosti u „beskrajnom lavirintu spojeva“.

Kao pisac, posedovao je ogromnu originalnu stvaralačku snagu, a odlikuju ga izvandredna jednostavnost izraza i jasnoća raelističkog kazivanja.

Izvršio je veliki uticaj na rusku i svetsku književost.

Dela: romani „Rat i mir“, „Ana Karenjina“, „Vaskrsenje“; pripovetke „Otac Sergije“, „Kozaci“, „Sevastopoljske priče“; drame „Živi leš“, „Carstvo mraka“…

Ostavite komentar

Ostavite komentar