Van Gog verovatno bolovao od psihoze

Čuveni holandski slikar Vinsent van Gog verovatno je bolovao od manično-depresivne psihoze koja je zajedno s drugim faktorima dovela umetnika da sebi odseče uho i izvrši samoubistvo s 37 godina, izjavio je naučnik iz muzeja Van Gog u Amsterdamu.

„Došli smo do zaključka da je nemoguće doći do konačne dijagnoze o njegovoj bolesti“, rekao je u petak Luis van Tilborg koji je dva dana vodio seminar stručnjaka, medju kojima su bili psihijatri, o umetnikovoj bolesti.

Stručnjaci su pokušali da pronadju objašnjenja na osnovu sadašnjih znanja iz psihijatrije o psihotičnim krizama umetnika koji su doveli do njegovog samoubistva 27. jula 1980. godine u blizini Pariza.

„Van Gog je pre dogadjaja sa uhom verovatno imao bipolarni afektivni pomećaj“, rekao je Van Tilborg.

Van Gog je sebi odsekao uho posle svadje sa umetnikom Polom Gogenom u decembru 1888. godine. Posle tog dogadjaja njegove krize su postale češće, dodao je naučnik.

Prema njegovim rečima, Van Gog je posle toga nastavio da slika ali sa sve većim strahom da će imati još neku psihotičnu epizodu. Njegovo stanje se dodatno pogoršalo konzumiranjem alkohola, posebno apsinta.

„Verovatno je kombinacija svih tih faktora dovela do njegovog samoubistva“, rekao je Van Tilborg.

Vinsent van Gog (1853-1890) je jedan od najvećih slikara postimpresionizma
i jedan od najcenjenijih slikara uopšte.

Slikar je i začetnik kolorističkog ekspresionizma, želeći da crvenom i zelenom bojom, kako je sam jednom rekao, „izrazi strašne strasti ljudske duše“.

Najpoznatija Van Gogova dela su „Ljudi koji jedu krompir“ (1885), „Suncokreti“(1888), „Žitno polje i čempresi“, „Zvezdana noć“, „Crveni vinograd“, „Noćni kafe“, „Umetnikova spavaća soba u Arlu“, „Autoportret“ i „Portret doktora Gašea“.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.