Brak? Možda, jednog dana

Nekada su muškarci znali kojim redom idu stvari. Završavanje škole i služenje vojske, zapošljavanje, još neko vreme se uživa u momačkom životu i beži od ženidbe, a onda se nalazi ženica i čovek se skrasi. Neki od njih i dalje pokušavaju da ovim ili sličnim redosledom postignu sve. Dakle, završe sa školom, regulišu vojnu obavezu (ovako ili onako), zaposle se, provode se još neko vreme i krenu u potragu za budućom suprugom. A onda…
Onda otkriju da su njihove vršnjakinje takođe završile školu i zaposlile se. Dobro, super. Otkriju i da su one izrasle u jake žene, sposobne da se brinu o sebi. Nije ni to loše, malo su oštrije nego što su očekivali, ali dobro, znaju da će u takvoj ženi naći snažnu podršku – a uz obaveznog „šefa kretena“ snažna podrška u supruzi je super.
Međutim, otkriju još nešto – da su žene otkrile da su sposobne da se staraju same o sebi i da im se to dopalo – dopada im se da budu nezavisne. Otkriju da sada i nemali broj žena u nekim stvarima živi kao i muškarci – posao, pa odlazak na piće, pa muvanje osobe suprotnog pola radi provoda za jednu noć. Nezavisnost im se toliko dopada da ne žele da je se odreknu. Ne žele vezu na duge staze, ne žele brak. Otvoreno im kažu: „Izvini, ali ja stvarno nisam osoba za dugu vezu.“ Tekst koji je donedavno bio rezervisan za muškarce sada postaje i ženski.
Muškarci se tu prvo nađu u čudu – kakve su sad pa to žene, toga nekad nije bilo? Kad ih prvobitni šok malo prođe, počnu da obraćaju pažnju na svoje oženjene prijatelje. Otkriju da se veliki broj njih oženio relativno rano ili da su njihove dugogodišnje veze počele relativno rano; da su zajedno sa svojom partnerkom prošli i kroz fazu školovanja (ne obavezno u istoj školi), i kroz fazu čekanja na povratak iz vojske, i kroz traženje posla, i da im je to sve učvrstilo i ojačalo vezu. Sad jedno drugo ne bi dali ni za šta na svetu. Eh, a nekada su se smejali takvima jer ne idu u ludo zezanje s ostatkom ekipe, ili, ako se nekad i pojave, nisu koncentrisani samo na to da „ulove neko dobro parče“.
Naravno, ovo je pojednostavljena priča. Nisu sve dugotrajne veze počele još u srednjoj školi ili u toku studija, kao što ni muškarci koji se do trideset-i-neke nisu skrasili nisu osuđeni na usamljenički život. Kao što je njima dosadilo da imaju samo neobavezne veze, tako je to isto dosadilo i mnogim ženama koje su radile to isto. Nije nemoguće naći takvu, niti je nemoguće imati brak s njom – naravno, ona nikada neće biti klasična poslušna ženica i ostaće delimično nezavisna, i dalje sposobna da se stara o sebi i bez potrebe za muškarcem koji će je izdržavati. Njoj je od muškarca potrebna nežnost i ljubav i saznanje da je sigurna s njim, tako da nikakve „izlete sa strane“ u kasnijim godinama neće tolerisati.
Brak je i dalje moguć, čak i ako se niste rano oženili. Samo su žene koje ćete naći u kasnijim godinama zahtevnije i manje sklone pružanju osećaja da ste im neophodni u životu. Naučile su da se brinu o sebi i, mada je u nekom trenutku moguće privoleti ih na brak, na zavisnost i pokorno ponašanje nije. To uopšte nije loše – dobićete snažnu podršku i veoma sposobnu partnerku.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.