Ljubav ili idealizacija voljenog bića

Lijepa ti si, draga moja, i nema mane na tebi – stih je starozavetne Pjesme nad pjesmama. Jeste li se, međutim, ikada zapitali da li je pesnikova dragana uistinu oličenje savršenstva bez mane, ili pak samo plod njegove uobrazilje.

Foto: WikiImages/Pixabay.com

Foto: WikiImages/Pixabay.com

Sama po sebi, ljubav neizostavno stvara i potrebu za naglašenom idealizacijom voljene osobe. Kada smo zaljubljeni, hteli to ili ne, u osobu koju volimo neprestano i nezadrživo učitavamo sopstvenu sliku koju smo o njoj stvorili, kvalitete koje ona zapravo nikada nije ni posedovala. Tako u osrednje dopadljivoj osobi vidimo samu Veneru/Apolona, u njenom umeću da na klaviru „nabode“ nekoliko nota izuzetan i neotkriven talenat vrhunskih pijanista, u sposobnosti da skicira Diznijevog junaka sledbenika Rembranta, u uspešnom rešavanju ukrštenih reči bez greške – solomonsku mudrost.

Činjenica je, dakle, da sve što volimo stvaramo sami, ostavljajući pri tom po strani svaki etički i estetički sud razuma, štaviše, grčevito mu se opirući.

To slatko pijanstvo zvano zaljubljenost ili ljubav pretvara nas u osobe koje ceo svet dele samo na dve strane: na jednoj je voljeno biće, a na drugoj – svi ostali. Budući da ljubav od nas stvara ropske zavisnike, najnepoželjnija pomisao u takvom stanju za nas je, prirodno, pomisao na mogućnost otrežnjenja.

Do otrežnjenja katkad, međutim, mora doći, i upravo tada mogu nastati veoma ozbiljni problemi. Ljubav bledi, gasi se, iščezava, a sa njom nestaje i predstava koju smo toliko voleli. Sa bolom uviđamo da je osoba čija nam je idealizovana slika doskora u svakom trenutku postojanja lebdela pred očima zapravo sasvim prosečna, nezanimljiva, čak prvi put primećujemo njene brojne nedostatke (pomalo klempave uši, kratak vrat, nepravilne i žućkaste zube i sl.), shvatamo da nimalo nije talentovana ni za jednu umetnost, a da se celokupno njeno obrazovanje svodi na puke faktografske podatke iz štampe i ukrštenica. Razumljivo, osećamo se prevareno, a prevarili smo zapravo sami sebe, i to ne zato što smo bili nedovoljno pronicljivi i oprezni, već naprosto zato što smo bili zaljubljeni.

Pa ipak, trenutke onog slatkog pijanstva koje samo u sebi uživa i hrani se idealizovanom slikom voljenog bića mnogi od nas ne bi menjali za svu trezvenost ovoga sveta!

Ostavite komentar

Ostavite komentar