Ma, kako im to uspeva?

Gledate neki film, a u njemu ljubavna scena. Scena seksa, da budemo precizniji. Vidite vi, bili su njih dvoje u misionarskom položaju, a onda se glatko prevrnuli i ona je sada odozgo. Sve je glatko proteklo. Ona je, pa, veoma aktivna i živahna gore, sve je savršeno sinhronizovano i njih dvoje doživljavaju orgazam istovremeno. Tad pomislite na sopstveno vođenje ljubavi i osetite se kao poslednja trapavica.

Kao jedno, kada menjate položaj, nikako vam ne uspe da ostanete spojeni. To nije stvarno problem, brzo se „vratite na posao“, ali, eto, niste baš tako savršeno koreografisani. Onda, ako je jedno od vas dvoje veoma živahno, ili ste oboje veoma živahni, ni tada vam ne uspe uvek da sve vreme ostanete spojeni. I tu se brzo (i željno!) „vratite na posao“, ali, eto, ni tu niste savršeno sinhronizovani. Nećemo ni da spominjemo mogućnost da u nekom posebno vatrenom trenutku neko bude toliko aktivan da se skotrlja s kreveta ili negde udari. Još istovremeni orgazam, koji vam se skoro nikada ne dešava – zaista, nije da ne uživate u vođenju ljubavi, ali definitivno vam nije „kao na filmu“. Zašto? Šta je to što radite pogrešno?

Ništa. Ako oboje uživate u vođenju ljubavi, ne radite ama baš ništa pogrešno. Vođenje ljubavi vam nije „kao na filmu“? To je zato što niste na filmu – film je umetničko delo, ne stvarnost. Na filmu oni nemaju seksualni odnos zaista (osim ako govorimo o porno-filmovima), već samo glume da ga imaju, što uveliko olakšava umetnički koreografisane scene, koje se, ako nekome nešto ne uspe, mogu i ponoviti – a vi ćete videti samo uspele scene.

Dakle: kako im to uspeva? Odgovor je jednostavan – ne uspeva im. Glumci su, glume, a vaš život je stvaran. Vaše vođenje ljubavi je stvarno. Vođenje ljubavi na filmu, sa sve uzdasima, uživanjem i simultanim orgazmima je odglumljeno – vaše uživanje i uživanje vašeg partnera su stvarni. Dakle, uživajte!

Ostavite komentar

Ostavite komentar