Oči u oči

Foto: AdinaVoicu/Pixabay.com

Foto: AdinaVoicu/Pixabay.com

Ima ljudi koji su prilikom upoznavanja stidljivi, pa prilično brzo skrenu pogled. Međutim, skretanje pogleda je jedno, a izbegavanje kontakta oči u oči nešto drugo, i to drugo bi moglo da odbije potencijalnog partnera ili partnerku.

Nije neophodno da se vi i potencijalni partner ili partnerka prilikom prvih izlazaka dugo i sadržajno gledate u oči, da se ćutke gledate u oči po dvadeset minuta i da vam ništa drugo ne bude potrebno, niti bilo šta slično. Premda jeste romantična ideja da vam je dovoljno samo da gledate jedno u drugo pa da vam bude lepo zajedno, to što se vas dvoje ne ponašate tako ne znači da vam je veza unapred osuđena na propast i da bi bilo najbolje da se smesta rastanete i potražite nekog drugog.

S druge strane, jeste problem ako on nju, ili ona njega, ni jednu sekundu ne može da gleda pravo u oči, ako konstantno skreće pogled i izbegava pogled osobe koju pokušava da upozna. Takvo ponašanje odaje utisak da ta osoba nešto krije – a malo ko će želeti da bude s nekim ko od starta upadljivo nešto krije, s nekim ko nije u stanju da ga pogleda u oči.

Ne postoji neko određeno pravilo koliko osobu s kojom ste izašli treba da gledate u oči pa da sve bude u redu; ni to što se gledate u oči neće biti garancija ma čega. Ono što je bitno jeste to da kontakt oči u oči ne izbegavate; ako ste baš stidljivi, pokušajte da tu stidljivost suzbijete bar na nekoliko sekundi. Naravno, ne bi trebalo ni uporno piljiti nekome pravo u oči, fiksirati tu osobu pogledom – to bi moglo da bude krajnje neprijatno, kao i da tu osobu odbije od vas.

Kao što to često ide, neka zlatna sredina bila bi najbolja. Ne skretati pogled kao krivac, kao neko ko krije nešto mračno i prljavo kako ne bi svi vrišteći pobegli od njega, niti se nekome baš upiljiti u oči tako da toj osobi bude neprijatno. Dokle god nema ekstrema, trebalo bi da bude u redu.

Ostavite komentar

Ostavite komentar