Smeta vam što su se partner ili partnerka ugojili

Kako godine prolaze, na ljudskom telu dešavaju se različite promene. Neke od njih partneru ili partnerki s vremenom postanu krajnje odbojne – ali za te fizičke promene koje postanu izrazito odbojne najčešće ispadne da problem zapravo nije u estetici. Gojenje je čest primer.

Foto: Beta

Foto: Beta

Priča s gojenjem često teče ovako: brak traje već duže vreme i partner ili partnerka se tokom tog vremena jako ugoji (ovde ne govorimo o slučajevima kada do gojenja dođe zbog medicinskih razloga, odnosno zbog nekog poremećaja u organizmu). I, ono koje se nije ugojilo nalazi da su mu pregojeni partner ili partnerka postali fizički odbojni, da ga više ne privlače u seksualnom smislu. Postoji tu ljubav i dalje, tu su i duge lepe godine zajedničkog života, ali to pregojeno telo…

Ono za šta se uglavnom ispostavi da je problem nije sama činjenica da se neko tu pregojio. Gojenje bude samo jedan od razloga za osećanje odbojnosti – veoma upadljiv razlog, toliko upadljiv da prikrije da se tu radi o samo jednom od simptoma. Naime, postoje i druge fizičke promene koje se s godinama dešavaju, pa s njima ne bude toliki problem. Recimo, ćelavost kod muškaraca – mnogo je žena koje baš i ne vole ćelave muškarce, ali vole svog muža i ne padne im teško da se naviknu na činjenicu da on, kako godine prolaze, gubi kosu. To je zato što gubitak kose spada u nešto što se ne može sprečiti. Ljudi ćelave – brže ili sporije, zavisi od genetike – i to je to. S gojenjem je drugačije.

U manjoj meri, i do gojenja dolazi s godinama, kako se mišići opuštaju a metabolizam usporava. Ipak, u većoj meri, gojenje se vidi kao nešto što je moguće sprečiti – time što se neće jesti previše, što se neće jesti brdo masne i slatke hrane (da ponovimo, ne govorimo ovde o gojenju nastalom zbog zdravstvenog poremećaja), što će se redovno vežbati; ukratko, time što se čovek neće zapustiti. Tako da problem nije samo u tome što se neko ugojio; taj neko se takođe i zapustio, previše jede, premalo vežba; moguće da više ne može da drži korak s partnerom ili partnerkom koji se nisu ugojili; moguće je i da više nema energije za seks i/ili da mu/joj je drastično opao libido (dešava se kod pregojenih)… A uz sve to, obično postoji i neki problem u komunikaciji među partnerima. Sami kilogrami viška tu su najmanji problem – ali vizuelno vrlo upadljivi, pa se često dešava da partner ili partnerka koji se nisu ugojili budu potpuno nesvesni da voljenu osobu krive za to što je odabrala da jede previše, da ne vežba i slično, i svesni su samo toga da im ta pregojenost smeta.

Šta tu učiniti? Pokušati razgovor s partnerom ili partnerkom – vrlo obazrivo, pošto se radi o veoma osetljivom pitanju (sigurno ni oni nisu srećni što su se toliko ugojili, a sasvim sigurno da nisu srećni ni zbog toga što vam više nisu privlačni). Pokušajte da im kažete da ih i dalje volite, i da vam ne smeta toliko njihov višak kilograma koliko to što se sve više udaljavate jedno od drugog, to što se zapuštaju i kao da im je sve manje stalo do vas. Ako i oni i dalje vole vas kao i vi njih, i ako vidite da barem pokušavaju da kontrolišu svoju težinu, da se trude da smršaju i da više vežbaju, vrlo je verovatno da ćete se i vi osetiti bolje i da će vam ponovo postati privlačni, makar nikada i ne povratili u potpunosti nekadašnju vitkost, makar i ostali buckasti (mada, nadamo se, više ne u toj meri da im to ugrožava zdravlje).

Ostavite komentar

Ostavite komentar