Više primećujete njegove mane

U vezi, ako potraje ili i dođe do veridbe, nastupi trenutak kada, naizgled odjednom, sve više primećujete mane voljene osobe, i one vas sve više nerviraju, nekada u toj meri da počinjete da razmišljate da li da se rastanete od te osobe. To što imate takve misli uopšte ne mora da znači da je vreme za raskid.
O čemu se ovde radi? Dok ste još na početku veze, dok je sve lepo i ne naročito obavezno, mnoge mane osobe s kojom ste vas i ne dotiču posebno. On ostavlja čarape na podu? Njegova stvar, valjda ih nekad i pokupi. Ne namešta krevet? Nema veze, ionako taj nenamešten krevet vidite na nekoliko sekundi, dok ne izađete nekud – ili dok oboje ne završite u krevetu, gužvajući već izgužvanu posteljinu. Ništa zbog čega biste se uzrujavale. Ali, u jednom trenutku to se promeni.
Kad počnete da razmišljate o zajedničkom životu ili se verite, te sitnice više nisu nešto usputno, već nešto s čime ćete morati da živite. I onda počnete da zamišljate sebe kako večito sakupljate čarape za njim, nameštate krevet jer njega to mrzi, zatvarate fioke za njim jer njega i to mrzi da uradi nakon što je uzeo ono što mu je potrebno, zamišljate kako ga sledećih trideset godina gledate kako se, dok ručate, išmrkava za stolom umesto da se negde skloni… I sve vas to strahovito nervira.
To je normalna pojava. Ideja da ćete budućnost provesti s nekim može da bude zastrašujuća, čak i ako stvarno želite da ostatak života provedete sa tom osobom. To je velika promena u vašem životu, a promena plaši. Onda i nesvesno (a verovatno i svesno) vagate razloge za i protiv i, sasvim moguće, tražite izgovor da pobegnete od takve krupne promene.
Ta faza nerviranja najčešće nakon nekog vremena prođe sama od sebe, jednom kad se naviknete na ideju o velikoj promeni u svom životu. Te sitnice koje su vas neko vreme izluđivale uglavnom ponovo postanu sitnice, nakon što razmislite o svemu i o "celom paketu" koji dobijate (osoba s puno dobrih osobina koja vas voli i poštuje i koju i vi volite i poštujete – a što se mana tiče, pa, imate ih oboje).
A ako ne prođe? Razmislite da li zaista želite zajednički život s tom osobom. Možda vi još uvek niste u stanju da se vežete, pa smišljate izgovore. A možda tim sitnicama koje vas izluđuju sebi odvlačite pažnju od znatno krupnijih problema, nekih za koje se ne usuđujete da priznate sebi da postoje. Razmislite u čemu je zapravo stvar (teško da je stvarno toliki problem to što on nije najurednija osoba na svetu), i da li je to nešto što se može rešiti, ili vas dvoje ipak niste jedno za drugo.
Najčešće, ipak, to ispadne samo prolazna faza i nešto čemu se kasnije smejete, pitajući se šta vam je bilo da se toliko nervirate oko sitnica.

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake