Zaljubljeni u iluziju

Nemalom broju ljudi se desilo da se zaljube u neku osobu, ona im se čini savršenom, ispunjenjem njihovih snova – a onda, kako početna zaljubljenost prođe i kako počnu da stvarno upoznaju tu osobu, shvate da se ona po mnogo čemu razlikuje od idealizovane predstave koju su imali na početku. I tako im bude u svakoj vezi dok ih razočaranje ne navede da odustanu od ljubavi.

Foto: RondellMelling/Pixabay.com

Foto: RondellMelling/Pixabay.com

U opisanim slučajevima ljubavi, zapravo, nikad nije ni bilo. A ni zaljubljenosti, ili bar ne zaljubljenosti u živu osobu od krvi i mesa. Postojala je samo zaljubljenost u iluziju, koja je trajala onoliko dugo koliko je trajala i iluzija. Čim se iluzija raspršila i „zaljubljena“ osoba shvatila da se ličnost koju je počela da upoznaje razlikuje od idealizovane slike, nestalo je i osećaja zaljubljenosti. Tu se veza prekine.

Dok ovakva „zaljubljenost“ traje, osećaj je fenomenalan. Po pravilu, o toj osobi znate jako malo, pa je vrlo lako isprojektovati sve svoje snove na nju. Osećate se fantastično jer ta osoba voli baš vas – mora da ste nešto posebno kad vas takva osoba voli, zar ne? Međutim, u prirodi je svake takve fantazije da izbledi i vi počinjete da uočavate pravu osobu. Ta osoba uopšte ne mora da bude loša – može čak da bude i divna po mnogo čemu (uz poneku sitnicu koja vas nervira, što nekad umeju da budu zaista nebitne sitnice), ali nije ono što ste vi zamislili da jeste. To vas razočara, više niste zaljubljeni, niti više imate osećaj da ste nešto posebno. Onda tragate za nekim novim na koga ćete moći da projektujete svoje snove, pa da se i vi opet osetite tako posebno.

Problem s osobama koje se zaljubljuju na ovakav način je što su one često nesposobne da u stvarnom životu vide bilo šta lepo. Dok na nekoga mogu da projektuju svoje snove, dok je iluziju moguće održati, sve im je super. Čim iluzija bude narušena, dođe razočaranje, nekad i osećaj da su prevareni, čak i mržnja prema osobi koju su mislili da vole. A s vremenom dođe i povlačenje u sebe, jer, eto, ljubav zapravo ne postoji.

Kako se izboriti s takvim viđenjem sveta? Prihvatite da je nerealno. Nije nemoguće da nađete osobu koja je oličenje vaših snova, desi se i to ponekad, ali ne možete već na samom startu veze, dok tu osobu ne poznajete dobro, znati da ste našli baš to. Bolje je da pokušate da zaboravite na svoja očekivanja i da se umesto toga fokusirate na osobu koju upoznajete, da otkrivate što više o njoj i, osobinu po osobinu, razmišljate da li vam se to dopada, ili vam smeta, ili nije baš idealno, ali biste ipak mogli da živite s tim.

Rezultati ovakvog postupka mogu vas iznenaditi. Teško da će na kraju ispasti da je ta osoba onakva o kakvoj ste fantazirali (ne i nemoguće, dešava se, ali retko), ali se može desiti da, jednom kad ućutkate taj glasić koji vam stalno kljuca da to mora baš tako-i-tako, otkrijete da je i ova živa osoba pred vama super. Možda nije baš kao ona o kojoj ste fantazirali, ali nije nimalo lošija, samo drugačija. I s jednom velikom prednošću: postoji. Takva veza, između dve osobe koje stvarno postoje, već ima šansu da uspe – za razliku od „veze“ između osobe i iluzije.

Ostavite komentar

Ostavite komentar