Zašto se ljubimo?

Poljubac je univerzalni jezik. Preko 90% kultura se ljubi. Ljudi imaju nagon za ljubljenjem, reaguju instinktivno.

Da li ste se ikada zapitali zbog čega se uopšte ljubimo? Šta to u našem mozgu stvara neodoljivu želju da svojim usnama dotaknemo usne partnera?

Foto: ariesa66/pixabay.com

Foto: ariesa66/pixabay.com

Neki evolucijski psiholozi smatraju da današnje ljubljenje dolazi od prenosa hrane iz jednih u druga usta, kao što to čine ptice sa svojim bebama. Ovakav način hranjenja pruža bebi dodatno gvožđe, proteine, ugljene hidrate, cink… i još gomilu hranjivih materija koje se ne nalaze uvek u majčinom mleku. Pored toga, ovakav način hranjenja pokazuje veliki nivo poverenja i intimnosti.

Ptice nisu jedine životinje koje ovako hrane bebe. Mnogi primati čine isto, a ne tako davno, ovo je bila uobičajena pojava i kod ljudi, majke su morale prvo sažvakati hranu, pa tek onda dati istu svom detetu.

Vaša pljuvačka, pored hranjivih tvari, sadrži i informacije o vama, kao što je na primer vaš nivo zdravlja. Zbog toga neki naučnici smatraju da je čin ljubljenja zapravo čin testiranja potencijalnog partnera.

Ljubljenje nam omogućava da saznamo informacije o partneru koje inače svesni um nikada ne bi mogao saznati. Na deo ove razmene informacija utiču feromoni, hemijski signali koje životinje koriste kao pomoć za slanje poruka.

Znamo da životinje koriste feromone kako bi upozorile druge životinje da su spremne za parenje, da se u blizini nalazi izvor hrane ili opasnost, a naučnici pretpostavljaju da feromoni mogu igrati sličnu ulogu i kod ljudi.

Iako se u prošlosti smatralo da su organi za primanje i slanje poruka putem hemikalija kod ljudi poprilično neaktivni, nedavna istraživanja su ipak dokazala da je to daleko od istine. Mi komuniciramo putem hemije.

Prvu studiju koja pokazuje da hemijski signali igraju ulogu u privlačnosti provela je Claud Wedekind pre više od deset godina. U studiji su žene mirisale majice koje su muškarci nosili i na osnovu mirisa birale partnera. Gotovo sve učesnice su izabrale onog partnera čiji je niz gena imunog sistema bio drugačiji od njihovog. Naučno je dokazano da će beba biti zdravija ako su ovi geni različiti, jer se oni preklapaju i čine imuni sistem jačim.

Muškarci i žene doživljavaju poljubac drugačije

Uobičajeno je da u fazi udvaranja žene pridaju veću važnost ljubljenju, te da većina nikada neće pristati na seksualne odnose a da ‘ne okuse partnera’. Muškarci, s druge strane, mogu imati polni odnos bez ljubljenja, a takođe će imati odnos i sa nekim ko se ne ljubi baš najbolje.

Istraživači su otkrili da su uglavnom muškarci ti koji prvi započnu francuski poljubac, a pretpostavlja se da to čine jer pljuvačka sadrži testosteron. Istraživači takođe misle da muškarci preko informacija koje pljuvačka šalje mogu „saznati“ nivo estrogena kod žena.

Ljubljenje nije praktično samo za biranje savršenog partnera, ono u nama budi i niz pozitivnih emocija i osećaja. To se dešava jer ljubljenje oslobađa niz hemikalija koje nam pomažu pri smanjenju stresa i povećanju socijalnog vezivanja. Istraživači sa Lafayette College-a su pažljivo posmatrali kako se nivo oksitocina, koji je vezan za privrženost para, i kortizola, hormona stresa, menja nakon poljupca.

U studiji je zaključeno da su parovi u dugim vezama značajno smanjivali nivo stresa poljupcem (što duža veza, to se više smanjuje), te da je i samo držanje za ruke kod ovih parova menjalo hemijsku strukturu u mozgu i proizvodilo ‘pozitivne hemikalije’.

Helen Fischer, evolucijski biolog, postavlja tri vezana odgovora na pitanje Zašto se ljubimo?

Ona veruje da postoje tri glavna razloga za ljubljenje: Seksualni nagon, kojim vlada testosteron; zatim romantična ljubav, kojom vladala dopamin i drugi hormoni zbog kojih se osećamo dobro; i privrženost (vezivanje), što uključuje hemikalije poput oksitocina. Pljuvačka koja se razmeni tokom poljupca sadrži koktel svih ovih hemikalija.

Ostavite komentar

Ostavite komentar