Bračne iluzije

Mnogi ljudi ulaze u brak s idealima koji su toliko nerealni da odnos zasnovan na fantazijama o savršenoj zajednici već u startu nije moguć. Samo nam je ljubav potrebna? Baš i nije tako. Ljudi se u osnovi ne menjaju? Ni to nije sasvim tačno. Deca brak čine čvršćim? Koliko ima primera koji to opovrgavaju? Setite se priče da je bolje imati dobar razvod nego loš brak i sve će biti jasno kao dan.

Foto: sathyatripodi/Pixabay.com

Foto: sathyatripodi/Pixabay.com

Naravno da je ljubav više nego poželjna, i da bi ona trebalo da bude osnova vašeg odnosa, ali daleko od toga da je ona jedino na čemu brak može da funkcioniše. Zato se nemojte začuditi ako samog sebe čujete kako izgovarate pitanje: „Mnogo se volimo, zašto onda nismo srećni?“ Odgovor je jednostavan – ljubav ipak nije dovoljna. Brak iziskuje savladavanje posebnih veština suživota i uzajamne saradnje, pored ljubavne podloge. I možda puno govorimo o ljubavi, ali treba da se zapitamo koliko tim govorom zapravo komuniciramo.

Živimo u eri koja nas ohrabruje da otvoreno govorimo o svojim osećanjima, ali pri tom teško možemo da razlikujemo osećaje koji pomažu od osećaja koji nekoga mogu da povrede. Komunikacijski problemi su mnogo dublji od onih „stilskih“, a najčešće se kriju u rascepu vrednosti, interesa, ciljeva i želja.

Pesimistička polazišta (ljudi se ne menjaju) sabotiraju brak i mogućnost njegovog popravljanja. Treba znati da se ljudi ipak mogu promeniti – ako postoje želja i trud.

Što se tiče dece, teško je priznati da deca koju toliko volite mogu biti teret u braku, posebno ako ste u brak ušli da biste imali porodicu. U stvarnosti, parovi koji mnogo rade i imaju malo vremena za sebe i zajedničko provođenje vremena, imaju još manje vremena kada dođu deca. Ako želite da sačuvate brak, deca jednostavno ne smeju da budu na prvom mestu. Supružnik uvek mora da bude broj jedan, a to je i te kako korisno i za dete.

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • Nataša Gajić

    Ljudi se mogu mijenjati, ali iluzorno je čekati ili čak nastojati da se drugom to dogodi i ništa više. Još ako druga strana to osjeti, budi se inat iz ko zna kojih razloga. „Zašto baš ja?“ A djeca, naravno da su teret, uvijek, jer su vezana za nas, jer su naša, nad njima neprestano, uz partnera i sebe, strepimo, i ne možemo se više predomisliti. Ona, jednom rođena, pa odgojena, postoje odsad pa nadalje i to se, hvala bogu, ne može promijeniti nekakvom naknadnom odlukom. A i zašto?!

Ostavite komentar