Briga o telu ili opsesija?

Foto: Daniel64/Pixabay.com

Svet u kojem živimo možda nas prečesto tera da stanemo ispred ogledala i zapitamo se koliko smo zaista zadovoljni svojim telom. I to nije više pitanje kojim se bave samo pripadnice lepšeg pola. Zapravo, u savremenim uslovima života postavlja se pitanje kako je uopšte moguće da je ikada postojalo vreme u kojem su samo žene vodile računa o tome kako izgledaju. Da li vas tuđi pogledi čine nespokojnim, ili uživate da ste u centru pažnje? Jeste li oličenje umerenosti i zdravog duha? Koliko je teško pronaći onu zdravu sredinu, kad briga o telu i trud da se živi zdravo ne prelaze famoznu granicu preterivanja?

Ono čemu svi mi na neki način težimo jeste to da budemo zadovoljni sobom, sigurni u sebe, da uživamo u lepoti (tuđoj – ali i svojoj), da ne dižemo paniku zbog ponekog suvišnog kilograma, da se ne plašimo starosti, već naprotiv, da je prihvatimo kao normalnu fazu života.

Nažalost, nije retka situacija da se u želji da ostvarimo sve spomenuto nađemo pred ogledalom – u kome vidimo svoje telo kao svog najvećeg neprijatelja. Nuspojave te situacije momentalno počinju da deluju. Zbog nepodudaranja slike koju bismo voleli da vidimo i slike koja nam se prikazuje u odrazu ponekad se gubi samopouzdanje, počinje stalno zameranje, a ideja da niko nije savršen, koja bi trebalo da zvuči opuštajuće, poprima oblike zastrašujućeg. Da li ste već rekli: „Ma, nek ide život, ko će pored tolikih obaveza stići da brine i o svakoj unetoj kaloriji i suvišnim kilogramima?“

Istina, ne treba se preterano lišavati niti mučiti sebe u teretani do padanja od iscrpljenosti. Ali izgled ne treba da nam bude ni na samom dnu tabele.

Možda je najbolje rešenje koje će odgovarati i našem telu neka vrsta kompromisa – uz pomoć gvozdene discipline naterajmo sebe na odlazak u teretanu, i uz pomoć iste te discipline odreknimo se slatkiša.

Ostavite komentar

Ostavite komentar