Burni dani

Vreme u kojem živimo, svakodnevica koja ne obećava mnogo toga lepog u budućim danima, učinila je da stalno živimo obazrivo, da budemo spremni za razne vrste obrta, bez obzira na to da li je reč o poslu, ljubavi, porodičnim ili prijateljskim odnosima. Svi smo suočeni s prilikama u kojima neko pokušava da nam ospori dobre strane ili nam se daje na znanje da nam nedostaje iskustvo. Ako stvari već tako stoje, najvažnije je ne nervirati se, već svakoga postaviti na svoje mesto, pošto je to ono što treba umeti u savremenom svetu.

Foto: Websi/Pixabay.com

Foto: Websi/Pixabay.com

Možemo biti suočeni s neprijatnim pričama koje kruže o nama, možemo izgubiti odane prijatelje zbog nedostatka diskrecije, možemo se zameriti bilo kome onda kada to najmanje očekujemo, ili kada smo to najmanje želeli da postignemo. U svim tim situacijama, koje nisu nimalo prijatne, potrebno je uspeti i izboriti se za svoje mesto pod suncem, služiti se rečima kao najjačim oružjem koje valja koristiti kako treba i kada treba. Oscilacije u tome koliko uspeha ćete postići ne treba da vas brinu niti da vas dovode do očajanja. Nekada dobijemo bitku, nekada je izgubimo. Ali, izgubljena bitka ne znači da je suprotna strana dobila i rat. Ne možemo uvek imati potpunu kontrolu nad stvarima, bilo da je reč o emocijama (našim ili tuđim) ili o novcu (našem ili tuđem).

Budite tolerantni, što širih vidika kada su potrebe vama dragih osoba u pitanju, ali nemojte zanemarivati ni svoje potrebe. To je jedini način da sve bude u potpunom redu. I to je nešto s čime svako od nas, svidelo nam se to ili ne, mora da se pomiri. Nemojte se preterano uzbuđivati ako povremeno čujete neke kritike na svoj račun; često se dešava da i najoštrija kritika bude izrečena iz najbolje moguće namere, iako nama to izgleda kao nešto sasvim drugačije.

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • Nataša Gajić

    Postaviti svakog na svoje mjesto, a istovremeno ispoštovati nečije dobre namjere (znate onu o popločanom putu tako nečim i kojekakva „nesreća nam “ sleduje), nesklad je između želja i mogućnosti. Ja bih ipak samo svoje mjestašce pod suncem i kapom nebeskom, pa šta mi sleduje i dokle može. Ni manje ni više, bilo to i potkrijepljeno nadom i nalazima onih koje volimo.Čujte i počujte koliko nas samo kritikuju i još se nadaju da ćemo da ih vabimo. Mac, mac?! Svako ima dobru riječ za nas, u pravo vrijeme i na pravom mjestu. Ha, ponajmanje naši dežurni dušebrižnici; odvališe nas od smijeha vicevima o samo našim manama.

Ostavite komentar