Da li su očevi isključeni iz roditeljstva?

„Vi sačekajte napolju“, uobičajeni je komentar ginekologa na prisustvo oca u kabinetu za ultrazvuk, u kome budući tata sa jednakim nestrpljenjem kao i trudnica očekuje izveštaj o napretku svog čeda.

„Ne hrani se beba tako. Daj je meni“, kaže novopečena mama, iznervirana činjenicom da novopečeni tata ne drži bočicu za mleko pod ispravnim uglom.

„Bolje da ja promenim pelene“, konstatuju bake iziritirane činjenicom da tati treba više od 30 sekundi da se izbori sa „pampersom“.

Foto: froot/Pixabay.com

Foto: froot/Pixabay.com

„Ja ću da obučem detetu skafander. Ti ga uvek pogrešno zakopčaš“, besno kaže mama dok nervozno cupka u toplom predsoblju i čeka da otac obuče dete.

„Naučiću ga ja tablici množenja. Tebe dete ne razume!“, prekida majka oca u pokušaju da detetu prenese matematičko znanje.

Ovo su samo neki od komentara koji prate odrastanje deteta, a koji očeve, svesno ili nesvesno, isključuju iz roditeljstva. Uprkos činjenici da ne postoje nikakvi biološki ni psihološki dokazi da mama bolje od tate hrani, povija, oblači i uči dete, majka je centralna figura u životu deteta. Zato ne čude podaci Republičkog zavoda za statistiku, prema kojima se očevi u našoj sredini u proseku detetom bave – jedanaest minuta dnevno.

„Iako su kroz našu sredinu počeli da duvaju vetrovi emancipacije, ne mogu da se otmem utisku da je refren ’pusti mene, ja ću’ i dalje dominantni refren naših majki. Baš kao što postoje predrasude da žene nisu dovoljno dobre da bi se bavile nekim zanimanjima, i dalje se smatra da je roditeljstvo ’žensko’ zanimanje. Stvari se menjaju, ali veoma sporo“, kaže Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Ona ističe istraživanje dr Gerija Barkera, koje je prezentovao u Sarajevu na nedavno održanoj konferenciji „Očinstvo i ravnopravno angažovanje očeva u roditeljstvu na Balkanu“. Istraživanje sprovedeno u 14 zemalja sveta pokazalo je da su te predrasude prisutne na svim kontinentima. Iako 92 zemlje omogućavaju očevima da koriste odsustvo radi nege deteta, veoma mali broj muškaraca uzima „porodiljsko“ odsustvo. Ova statistika važi i za našu zemlju – od kako je 2001. godine zakonodavac dozvolio očevima tu mogućnost, iskoristilo ju je svega 225 očeva.

Citirajući rezultate međunarodnih istraživanja koji govore da su očevi koji su uključeni u odrastanje deteta srećniji, produktivniji na poslu i manje skloni porocima, naša sagovornica ističe da ni u jednoj zemlji muškarci nisu postigli ravnopravnost kada je roditeljstvo u pitanju.

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti nedavno se požalio jedan otac kome bolnica nije dozvolila da spava pored svog bolesnog deteta, sa argumentacijom da je internim aktom bolnice predviđeno da otac može da ostane uz dete samo u slučaju sprečenosti majke.

„To je veoma ilustrativan primer kako naše predrasude kreiraju zakone i pravilnike. Mi smo rukovodstvu te bolnice napisali preporuku da se otkloni ta vrsta diskriminacije i oni su je uvažili“, kaže Brankica Janković.

Ona dodaje da razvod predstavlja veliki izazov za roditeljstvo, jer mnogi očevi smatraju da je sa prestankom bračnog prestao i njihov roditeljski status i prestaju da plaćaju alimentaciju. Nažalost, mnogi od njih imaju problema sa viđanjem dece nakon razvoda zbog čega je, prema oceni naše sagovornice, potrebno uvesti „Škole za roditelje“ u kojima bi se budući očevi i majke edukovali kako da zajedno učestvuju u odrastanju deteta. Jer, roditeljstvo nije trka na sto metara, već doživotni maraton.

Miša Stojiljković, psiholog, novinar i autor emisije „Tata, ti si lud“ koja se svake subote emituje na Radiju Laguna od 10 do 11 časova, smatra da je stasala generacija očeva koji su spremni da se uhvate u koštac sa svim izazovima roditeljstva.

„Ohrabruje me što da na roditeljskim sastancima, u vrtiću i u školi viđam i očeve i majke. Svi moji drugari bez problema menjaju pelene svojim mališanima i umeju da detetu spreme ukusan obrok. Tome, naravno, delimično kumuje i činjenica da se radno vreme žena produžilo, odnosno da su majke više angažovane na poslu nego što su ranije bile. Neke medicinske studije su potvrdile da se oksitocin (hormon sreće) ne luči samo u mozgu majke koja doji dete, već i kod očeva koji su u bliskom telesnom kontaktu sa svojom decom. Istraživanja takođe pokazuju da su očevi koji se aktivno bave roditeljstvom fizički i mentalno zdraviji, a njihova deca su bolje socijalizovana i pokazuju manje sklonosti ka maloletničkoj delinkvenciji. Zanimljivo je da brojne zemlje Južne Amerike imaju brojne programe podrške za očeve, dok u Švedskoj očevi moraju da uzmu šest meseci odsustva sa posla zbog nege deteta. U Norveškoj je takođe zakonom obavezujuće tzv. porodiljsko odsustvo u trajanju od deset nedelja“, kaže naš sagovornik, koji u svojoj radio emisiji „Tata, ti si lud“ sa poznatim očevima priča o svim lepotama i izazovima roditeljstva.

(Katarina Đorđević, „Politika“)

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • Frfljavi

    Jako lep tekst. I konačno da se neko izjasni u vezi s ovakvom diskriminacijom. Svet mi se ponekad gadi sa njegovim duplim standardom. Čik ako smeš da diskriminišeš zenu i njenu ulogu u braku, poslu ili bilo kom segmentu a da, pri tom, diskriminacija postoji u braku, kada se partneri razvode. Čitavi ovozemaljski zakon je na strani žene. Ne daj Boooože da se otac izjasni da želi starateljstvo nad decom… ne daj Bože! Jer on naravno nema prava na tako nešto. A kada je u pitanju imovina, onda, naravno, delimo na ravne časti, jer smo sve to lepo zajedno stekli, izgradili i zaradili. Ništa manje nije otac-muškarac diskrimisan u ovoj ulozi gde je autor teksta pokušao da skrene pažnju na temu o kojoj svi ćute. Nekad se samo zapitam da li smo mi muškarci ovde i da li je naša uloga samo da osemenimo to dete koje podjednako volimo kao i njihove majke, ili je naša uloga i te kako potcenjena?

Ostavite komentar

Oznake