Izvor želje

Foto: Bergadder/Pixabay.com

Foto: Bergadder/Pixabay.com

Šta pokreće naše želje? One koje su tajne, ili one koje smo s nekim podelili, ili neke sasvim treće? Svaka od njih mora imati neko uporište u nama samima. Da li želju pokreće razum, ili je ona posledica instinkta? I da li je samo postojanje želje dovoljno da u nama probudi radoznalost koja će kasnije prokrčiti put dubljim osećanjima iako na početku ništa nije ostavljalo utisak da bi to uopšte moglo da se dogodi? Da li smo mi zatvorenici sopstvenih želja, i ako jesmo, da li smo se sami u njih zatvorili ili krivca treba da potražimo na nekom drugom mestu?

Postojanje želje svake vrste može učiniti da nešto za šta smo bili ubeđeni da će trajati kratko, svega nekoliko meseci ili samo jedan mesec, preraste u nešto mnogo trajnije i čvršće. To ne mora da se odnosi samo na ljubav i seks.

Koliko ljudi znate koji su neki posao započeli honorarno ili čak volonterski, misleći da je to samo nešto što je za jednokratnu upotrebu, da bi se posle nekog vremena potpuno prepoznali u želji da se bave samo tim poslom, što ih je na kraju dovelo i do visokih poslovnih položaja? Mora biti da svako od nas zna barem jednu takvu osobu ako ne i više njih, ili ako i sami u nekim prilikama nismo bili baš takvi.

Želja mora postojati i zbog toga što nas ona na neki način održava u stanju budnosti. Dokle god ima želje, ima i nade da će stvari moći da se promene. Ima nade da na sebi možemo da radimo više, da u svoj život ulažemo više, i da shodno tome od života i očekujemo više. Ako je određena želja iskrena, lišena pretvaranja, onda će pred njom kao snoplje padati jedna po jedna barijera, uključujući tu i one najveće, koje se tiču predrasuda.

Ostavite komentar

Ostavite komentar